Infostud i Continental predstavili rezultate istraživanja "Budućnost u zapošljivosti"

Continental, kao vodeći dobavljač u automobilskoj industriji, i Infostud, kao vodeći portal za oglašavanje, su pokrenuli istraživanje “Budućnost u zapošljivosti” kako bi ukazali na značaj zapošljivosti u našem društvu i ukazali na moguće pravce i aktivnosti, koje svi mi možemo da preduzmemo kako bismo postali konkurentniji na tržištu radne snage.

Ovo istraživanje, ima za cilj da ukaže na nivo spremnosti svih nas za pronalaženje kako prvog zaposlenja, tako i za održavanje zapošljivosti tokom radnog veka. Termin zapošljivost, koji većini nije poznat, odnosi se na sve aktivnosti koje pojedinac preduzima kako bi bio inicijalno zaposlen i održao svoju zapošljivost tokom radnog veka.

U okviru ovog istraživanja kompanije Continental i Infostud su želele da, pre svega, ukažu na trenutan stepen zapošljivosti prilikom traženja prvog posla, kao i na stepen zapošljivosti prilikom traženja novog posla. Na osnovu dobijenih rezultata i samog upitnika, kreiran je Vodič za unapređenje zapošljivosti, koji ukazuje na sve ono na šta bi trebalo obratiti pažnju kako bi se lakše pronašao posao.

U ispitivanju koje je trajalo tri nedelje, učestvovalo je 5579 ispitanika, što onih koji traže prvo zaposlenje, što onih koji su zaposleni i traže novo zaposlenje. Rezultati istraživanja se odnose na stavove ispitanika koji poseduju visoku ili višu stručnu spremu. Upitnik je obuhvatao 30 pitanja, podeljenih u sledećih 6 oblasti: Preferencije u karijeri, formalno obrazovanje, veštine, prakse i volontiranje, poslodavci, zaposlenje.

PREFERENCIJE U KARIJERI predstavljaju set odluka koje utiču na motivaciju i buduće izbore vezane za način na koji se upravlja karijerom. Ono što je ovo istraživanje pokazalo jeste da 79% ispitanika, koji prvi put traže posao, smatra da odabir profesije utiče na zapošljivost, dok svega 11% smatra da ono nema uticaj. Većina ispitanika (63%) je profesiju odabralo na osnovu ličnih preferencija, dok je izuzetno mali broj ispitanika (3%) koristio pomoć karijernog savetnika. Takođe je zanimljivo da 39% ispitanika sebe vidi na liderskoj poziciji već nakon pet godina rada, a 57% njih se vidi na središnjoj poziciji.

FORMALNO OBRAZOVANJE predstavlja neophodan uslov za zasnivanje radnog odnosa. Kod inicijalne zapošljivosti ovaj faktor ima značajnu vrednost jer prilikom traženja inicijalnog zapolsenja poslodavci vrednuju postignuće (tranjaje studija i ostvaren prosek) tokom studija, kako i kombinaciju studiranja, sticanja veština i radnog iskustva. Većina ispitanika (74%) smatra da formalno obrazovanje utiče na njihovu zapošljivost. S obzirom da iz ugla poslodavca, prosek i dužina trajanja studija mogu imati presudan uticaj na odluku, veoma je zanimljivo da 46% ispitanika, koji prvi put traže posao, smatra da dužina trajanja studija ne utiče na stepen zapošljivosti, kao ni visina proseka, što potvrđuje odgovor 42% ispitanika. Podaci ankete, takođe pokazuju da 55% ispitanika smatra da im je fakultet svega delimično omogućio da steknu sva znanja neophodna za buduće zaposlenje. Većina ispitanika (79%) je spremno da radi i u profesijama koje nisu u skladu sa njihovim formalnim obrazovanjem.

VEŠTINE su neophodne za rad u poslovnom okruženju i predstavljaju bitan faktor zapošljivosti koji utiče na postizanje brže produktivnosti. Stepen razvoja veština značajno utiče na odabir kandidata u procesu selekcije kod inicijalnog traženja posla, čega je svesno i 81% ispitnika, koji prvi put traže posao. Isipitanici su u okviru upitnika izabrali i tri ključne veštine za rad u poslovnom okruženju, a one su veštine komunikacije (61%), planiranja i organizovanja (46%) i saradnje (39%). Iako su svesni značaja veština, većina ispitanika (54%) je posetilo manje od pet radionica, trening ili seminara za razvoj veština.

PRAKSE I VOLONTIRANJE su jedan od neophodnih faktora procene zapošljivosti kandidata prilikom njihovog odabira, jer prethodna iskustva u poslovnom okruženju smanjuju period obuke novozaposlenih kandidata, čega je čak 81% ispitanika i svesno. Ispitanici, koji prvi put traže posao, su kao osnovne motive za rad na praksi ili volontiranje izabrali sticanje znanja i veština neophodnih za rad (48%), sticanje prvog radnog iskustva (37%), kao i potencijalno zaposlenje u datoj kompaniji (12%). Veoma je zabrinjavajuća činjenica da veliki broj kandidata nije imao priliku da odradi praksu ili volontiranje (37%) ili i ako jesu, to je bilo do mesec dana (31%). Jedno od pitanja je bilo i „U koji region biste bili spremni da se preselite radi zaposlenja?“, a najbolje rangirani regioni su sledeći: Beograd sa okolinom (67%), Novi Sad sa okolinom (47%), Kragujevac (15%), Vojvodina sa okolinom (15%) i Niš (14%). Ono što bi kandidate motivisalo za preseljenje u drugi region je pre svega: natprosečna plata (47%), sadržaj posla (45%) i brže napredovanje u karijeri (42%).

IZLOŽENOST POSLODAVCIMA predstavlja faktor koji pospešuje zapošljivost u uslovima velike konkurencije među kandidatima. Veliki broj ispitanika (71%) smatra da ostvaren prethodni kontakt sa poslodavcima može da pospeši brzinu pronalaska posla. Ipak, 81% ispitanika, koji prvi put traže posao, komunicira sa poslodavcima samo prijavljivanjem na svaki otvoreni oglas. Ovakvi rezultati ukazuju, da iako su kandidati svesni uticaja koji komunikacija sa poslodavcima ima, oni ne znaju ili nisu voljni da sa poslodavcima zaista i komuniciraju. Zanimljiv je i podatak da veći broj ispitanika (55%) smatra da društvene mreže nemaju nikakav uticaj pri uspostavljanju kontakta sa poslodavcem. Što se popularnosti društvenih mreža tiče, najpopularnije su sledeće: Facebook (85%), Google+ (32%) i LinkedIn (31%). Većina ispitanika počinje da ostvaruje kontakt sa poslodavcima po završetku studija (33%) ili pri kraju studija (30%).

TRAŽNJE POSLA se odnosi na sve aktivnosti koje pojedinac preduzima kako bi bio inicijalno zaposlen i održao svoju zapošljivost tokom radnog veka. Najveći broj ispitanika, koji prvi put traže posao, (77%) je svestan da je prethodna priprema za traženje posla veoma značajna. Ipak, 48% ispitanika se prijavljuje na bilo koji oglas. Što se tiče pripreme biografije i propratnog pisma, veći broj ispitanika (42%) prilagođava samo propratno pismo pojedinačnom poslodavcu, dok njih 32% prilagođava i biografiju svakom konkursu. Ocenu o poželjnosti poslodavca, ispitanici donose na osnovu: prepoznatljivosti brenda proizvoda i usluga (48%), ulaganja u obuku i razvoj zaposlenih (45%), razgovor sa sadašnjim zaposlenima (44%). Zabrinjavajuć je podatak da čak 72% ispitanika nema mentora ili nekog ko bi mu davao smernice u procesu traženje posla, kao i u samom poslu.

Što se tiče onih koji već imaju zaposlenje, a traže novo, interesantno je da većina njih (54%) smatra da da tokom formalnog obrazovanja nisu stekli neophodna znanja i veštine, dok su imali priliku da ih steknu na trenutnom radnom mestu (53%), 67% ispitanika smatra da je posedovanje licenci i dodatnih diploma bitno za povećanje stepena zapošljivosti, kao i da se njihova (41%) karijera razvijala i bolje nego što su planirali. Ipak, veći broj ispitanika (44%) smatra da je napredak u karijeri najlakše ostvariti unutar iste kompanije. Pozitivan je podatak da je većina ispitanika (64%) zadovoljno izborom profesije. Većina ispitanika (79%) smatra da posodavac i zaposleni zajedno dele odgovornost za razvoj neophodnih znanja i veština. Najveća razlika se javlja u prijavljivanju na oglase, gde se oni koji imaju posao najviše (45%) prijavljuju na oglase koji odgovaraju njihovim kvlifikacijama i kod poželjnog poslodavca, za razliku od onih koji prvi put traže posao i prijavljuju se na bilo koji oglas.