Inicijativa za spas subotičkog sporta i razvoja omladine

Subotički klubovi iz različitih granskih sportova koji se takmiče u najvišem stepenu takmičenja, udružili su se oko zajedničkog cilja i o tome su pre nešto manje od dva meseca potpisali međuklupsku Deklaraciju.

Poštujući jedan od principa Deklaracije da će medijski nastupi biti usmereni ka zajedničkom interesu tj. interesu sporta u celini, a ne interesima pojedinih klubova, Zoran Arsić, predsednik Ženskog fudbalskog kluba "Spartak" u nedavnom gostovanju na RTV YU eco u emisiji "Razgovor sa povodom" pozvao je na dijalog zvaničnike iz političkog života na sučeljavanje argumenata. Ostaje da se vidi da li postoji razumevanje i želja gradskih čelnika da dugoročno pomognu pre svega opstanku pa zatim i razvoju subotičkog sporta.

Pravičnija raspodela budžetskih sredstava

Činjenica je da se u razvoj subotičkog sporta ulaže malo, a očigledno je da taj budžet nije ni pravično raspoređen, ali postoji nada da će se u skladu novim Zakonom o sportu prema određenim sportskim kolektivima odnositi u skladu sa rezultatima. Prvi korak je kategorizacija sportova koja će pomoći da na osnovu više parametara (godine postojanja, rezultati, tradicija,...) sportsko društvo dobije bolji status i samim time prioritet u finansiranju.

Dilema: Opstati ili nestati

U uslovima gole egzistencije sa kojom su suočeni čak i oni sportovi koji uživaju veću popularnost u narodnim masama, a kao posledica opšteg društvenog pada, klubovi sa dugom tradicijom, oni koji su iznedrili mnoge šampione i reprezentovali ovaj grad i ovu državu na mnogim međunarodnim takmičenjima već duže vreme vode veliku borbu u sprovođenju svakodnevnih aktivnosti, pa čak i dugoročnih strateških planiranja. Zbog svega ovoga mnogi od njih su suočeni sa da dilemom - opstati ili nestati.

Kao jedan od mnogobrojnih primera naveli smo Bokserski klub "Spartak" koji dve godine unazad ne prima finansijska sredstva iz budžeta grada, a i pored toga pravi odlične rezultate kako u Srbiji tako i na međunarodnoj sceni. Po rečima predsednika kluba Mirka Antelja situacija u klubu je vrlo teška, da iako postoji veliki trud i želja kod samih sportskih delatnika unutar kluba da se bore sa svakodnevnim izazovima, da je sada već došao momenat kada se mora prelomiti da li će klub dobiti neku finansijsku podršku ili da se pribegne onom što bi najmanje želeli - gašenju i ustupanju takmičara drugim klubovima u Srbiji.

Neki sportovi su u boljoj, neki u lošijoj situaciji, ali zajedničko za sve je da se generalno bore na sebi svojstvene načine da egzistiraju, ali i pored toga prave sasvim prepoznatljive i rezultate vredne poštovanja.

12 pitanja za političare

Zakon o sportu, naime, kada je reč o finansiranju, ne prepoznaje klubove kao sportske subjekte nego isključivo Sportski savez i lokalnu samoupravu. U tom kontekstu ovo su neka od pitanja na koje sportisti traže odgovore od političara:

• Zasto Subotica predhodnih 20 godina nije normativno uredila oblast sporta i u čijem je to bilo interesu?
  
  
• Zašto su političari u Subotici neodgovorni prema resoru sporta i zašto nemaju naglašen osećaj brige za mlade? Zar se sport sveo na politički podobne i politički nepodobne?
  
  
• Da li neko iz političkih partija može da da objašnjenje zašto je Grad Subotica od 45 rangiranih gradova i opština na teritoriji AP vojvodine na 42. mestu po procentu izdvajanja za sport?
  
  
• Ko je u ime svih sportskih subjekata sa teritorije Grada Subotice procenio da je sadašnji iznos dovoljan za funkcionisanje sporta u Subotici?
  
  
• Da li se do sada iko ozbiljno bavio budžetom namenjen sportu u Gradu Subotici i ako jeste ko je taj stručnjak?
  
  
• Ko je u ime i za račun sportista doneo odluku da je 1,15 % izdvajanja sredstava iz budžeta Grada Subotice dovoljno za 157 sportskih udruženje u 48 granskih sportova?
  
  
• Kako je moguće da je Subotica na poslednjem mestu po izdvajanju sredstava iz budžeta po broju stanovnika u proseku sa svega 315,16 dinara na godišnjem nivou? Čak i najsiromašnije vojvođanske opštine izdvajaju više novca od Subotice, a neke opštine čak i preko 2.000 dinara.
  
  
• Kako je moguće da Subotica koja je drugi grad po veličini u Vojvodini i koja se diči sloganom da je grad sportova, po izdvajanju za sport bude na začelju?
  
  
• Da su političari svesni da je Subotica jedan od retkih gradova koja ima neuslovnu infrastrukturu sportskih objekata koja nezadovoljava ni minimalne standarde?
  
  
• Da li je normalno da nekoliko nevladinih organizacija iz budžeta dobije čak 4 puta više sredstava nego svi sportski subjekti zajedno?
  
  
• I za kraj, jedno vrlo logično pitanje - zašto o potrebama subotičkog sporta odlučuju samo političari, a ne i sportisti?

Poslanici u Republičkom i Pokrajinskom parlamentu bi trebali da se suoče sa realnošću i da odgovore da li je normalno da samo dva beogradska kluba godišnje troše više novca nego svi ostali sportovi i sportisti zajedno?

Bez investiranja u sport, kao najzdravije grane društva, omladina će izgubiti priliku da se usmeri u pravcima zdravog razvoja i postepeno bude prepuštena ulici i možda nekim lošim navikama. Borba za opstanak i razvoj subotičkog sporta vrlo je važna za dalju budućnost kako subotičkog tako i srpskog društva u celini.