Intervju: Slobodan Milošev, v.d. direktor JKP "Čistoća i zelenilo"

Slobodan Milošev je po struci i formalnom obrazovanju master inženjer poljoprivrede, što je važno zbog poslova u JKP „Čistoća i zelenilo” koji se prepliću sa poljoprivrednom granom, a od značaja je i što je čelni čovek preduzeća već četiri godine radio na rukovodnim poslovima i mestu savetnika u istoj firmi, pre stupanja na funkciju v.d. direktora, na koju je imenovan početkom decembra prošle godine.

Za nepunih godinu dana, u JKP „Čistoća i zelenilo” vidljive su promene u organizaciji poslova i uštedama, na šta ukazuje v.d. direktor Milošev, podsećajući da je pre stupanja na funkciju u preduzeću boravio državni revizor, koji je dostavio brojne primedbe oko nenamenskih trošenja, spornih nabavki u „Čistoći”, a poslovanje još kontrolišu nadležni policijski organi i službe.

Ističe Vam drugi v.d.  mandat direktora, da li i kada očekujete preimenovanje na funkciju direktora?

- Početkom decembra ističe i drugi mandat vršioca dužnosti, a u međuvremenu je Skupština Grada donela odluku o raspisivanju konkursa za direktore svih JKP, pa i „Čistoći”. Konkurs je bio otvoren 30 dana, a od skupštinske odluke je proteklo dva meseca, nadamo se da će Komisija da zaseda polovinom novembra, a Skupština će da odluči o kandidatima koji su se javili na konkurse, verovatno do kraja novembra da imenuje čelnika firme na mandat od četiri godine.

Aktuelan je upravo potpisani ugovor sa Centrom za socijalni rad, oko angažovanja osoba koje primaju socijalnu zaštitu. Šta za „Čistoću” znači taj ugovor?

- Potpisani ugovor smatramo korisnom idejom, iako nije potekla iz samog preduzeća. Radi se zapravo o Uredbi Vlade Srbije, koju ćemo podržati u celosti i spremni smo da odmah u narednom periodu angažujemo nekoliko stotina ljudi na poslovima higijene grada, sakupljanja, odnošenja i deponovanja otpada. Uvek dođe vreme podvlačenja crte, nekima će možda to teško pasti, ali mi u preduzeću to ocenjujemo kao stvaranje novih ušteda, što je korisno i za Grad i državu.  Sa druge strane, sem ušteda, ti poslovi će se reflektovati na higijenu ulica Subotice, da budu sređenije i čistije, a manje će se novca za te poslove izdvajati iz gradskog budžeta.  Sve dakle, što je korisno ne može se ocenjivati kao protivustavno.  Ne možemo očekivati da RJ higijena sa 70 radnika očisti potpuno grad sa stotinu hiljada ljudi i još 40.000 u prigradskim sredinama poput Bajmoka, Kelebije, gde zna se, koliko posla ima.

Tvrdi se da će Centar za socijalni rad da odredi sposobnost za rad lica koja primaju socijalnu pomoć. Šta bi oni trebalo najkonkretnije da rade, da li Centar ima kompetenciju za takve procene?

Korisnici socijalne pomoći mogli bi da rade poslove u zimskoj službi, čišćenje lišća i trotoara, parkova, autobuskih stajališta, orezivanje drveća i živih ograda, ulica i manjih saobraćajnica koje se ne čiste mehanizacijom, nego ručno. Posla je napretek, a zbog skresanog budžeta, početkom godine, „Čistoća” je uskraćena za deo sredstava, pa je deo poslova ostao neurađen. Smatramo da nikom ne može naškoditi posao od nekoliko sati. Nemamo detaljno uputstvo još, ali Centar za socijalni rad će biti ključna karika u realizaciji ugovora koji je potpisan, u koordinaciji sa republičkim organima i Nacionalnom službom zapošljavanja.  Ove nedelje se održava i seminar u Vrnjačkoj Banji, gde će sve biti definisano u celosti. Kao što je ministar i potpredsednik Vlade Vulin rekao, niko neće biti angažovan, ko nije radno sposoban.

Koliko to angažovanje može da donese ušteda JKP „Čistoća i zelenilo”?

- Ne može se proceniti tačna ušteda, ali kada izračunamo da samo u Subotici ima 4200 porodica - korisnika socijalne pomoći, te da u svakoj ima više članova, može se zaključiti da se radi i o broju od oko 12.000 ljudi. Ako je i 30 posto radno nesposobno, ostaje činjenica da preko 7000 ljudi bi moglo da se prihvati posla. Bez namere da kritikujem bilo koga, poznato je da neki od radno sposobnih rade i na Buvljaku i drugim mestima. Opština Ada je potvrdila da angažovanje tih ljudi je donelo dobrobit toj varoši, koja je postala najuređenije mesto u okruženju.

Znači li to da se i „Čistoća” uključuje u reforme Vlade kojima se nalaže menjanje svesti ljudi?

- Činjenica je da promene u Srbiji uglavnom nailaze na otpor, pa tako i ova inicijativa iz Vlade, ali većina građana podržava pozitivne korake.

Prošle godine u ovo vreme DRI je završila kontrolu poslovanja u „Čistoći”, revizija je potvrdila da je bilo i nezakonitosti u poslovanju, od javnih nabavki, do nenamenskih trošenja? Šta je urađeno do danas, obzirom da je ocenjeno da je preduzeće u kolapsu?

- Konačan izveštaj državnog revizora dobili smo pred Novu godinu, i tek tada smo shvatili u kakvoj poslovnoj i ekonomskoj „dubiozi” je preduzeće, u iznosu od 165 miliona dinara, što je potvrđeno izveštajem DRI. Plus, oštećena mehanizacija, zastarelost voznog parka, loš integralni informacioni sistem, loša infrastruktura, trošnost zgrada, pa čak i šuplji oluci.  Kada se sve uzme u obzir šteta je iznosila i blizu 200 miliona dinara, jer je procena u preduzeću da je još oko 35 miliona dinara iznosila šteta zbog oštećenja vozila voznog parka, objekata i drugih poslova na održavanju. Uveli smo strogu štednju u reorganizaciji poslova, radne discipline, dolazaka na posao, efikasnosti pružanja usluga, što je rezultiralo vrlo brzo već posle prvog kvartala boljitkom. Za nepunu godinu smo imali oko 300 tona uštede u gorivu, a taj podatak možda najbolje potvrđuje šta se sve radilo u preduzeću. Uveli smo i neke nepopularne mere, kao što je svakodnevna alko-test kontrola zaposlenih, po svim radnim jedinicama.  Za otklanjanje nepravilnosti iz izveštaja DRI, dobili smo rok od 60 dana, a otklonili smo ključne nedostatke. Razlozi što je do prošle godine došlo do većih problema u preduzeću je kompleksno pitanje, ali na tome rade još uvek nadležne službe, privredni kriminal i policija.

Da li je bilo i otkaza?

- Nažalost, stradalo je desetak radnika – gubitkom posla. Otkaze su dobili, jer nisu prihvatili opomene nakon više prekršaja.  Ali, i pored zabrane zapošljavanja novih radnika, dobili smo saglasnost da popunimo tih desetak mesta mladim ljudima, koji su disciplinovani, radni, a takvu atmosferu smo primenili u čitavom preduzeću.  Osim toga, oko 16 miliona dinara je godišnje izdvajano zadrugama za angažovanje inkasanata i drugih poslova. Suzbili smo i to, angažujući naše zaposlene iz kancelarija, koji bi u protivnom bili tehnološki višak u preduzeću.  Bilo je i revolta, ali odlučio sam se na taj korak, da bi sačuvali i radna mesta u režiji. U proizvodnji smo sačuvali postojećih 250 radnih mesta, uglavnom rade na fizičkim poslovima, a svega 65 radnika je u administraciji. Tu ubrajamo i direktorsko mesto, javne nabavke, naplata, likvidatura i drugi režijski poslovi, koji su takođe smanjeni za 20 radnih mesta, preko inkasantskih poslova.

Koliko je Grad pomogao, a koliko ste uradili sopstvenim sredstvima JKP?

- Smatram da JKP „Čistoća” nije danas ista, kad krene od kapija do kancelarija i terena. Krucijalno je da smo gotovo sve uradili sopstvenim sredstvima, i bukvalno sopstvenim rukama, tako što smo pitali radnike ko je po struci stolar, zidar, tesar, limar, moler. Od novih oluka do krečenja zidova, popravke krova, sve su to uradili naši tesari, limari, zidari, a troškovi su svedeni bukvalno na kupovinu materijala.

• Koliko je budžetom opredeljeno sredstava za JKP „Čistoća i zelenilo” ove godine, i koliko ste stabilizovali firmu kojoj je pretio krah?

- Ukupno bruto je opredeljeno oko 500 miliona dinara, a od toga oko 30 posto se budžetski finansira, a 70 posto smo u obavezi da sami finansiramo. Suština je da zapravo i taj budžetski deo za uređenje parkova, ulica i drugog fakturišemo Gradu i Direkciji urađene poslove, koji se plaćaju.  Znači „Čistoća”, osim devet miliona dinara, koje je Grad namenio za kupovinu opreme u RJ „Zelenilo”, nije dobila ni dinar iz budžeta.  Radi se o traktoru sa bočnom kosom, oko 100 konja za košenje putnih pojaseva, a sve drugo je kupilo i investiralo Planom i programom preduzeća, ulagano u obnovu i rekonstrukciju.

Koliko i u šta je investirano ?

- Samo u obnovu voznog parka do sada je uloženo oko 10 miliona dinara, kupljena su dva kamiona putara, koji voze i radnike a imaju i plato, kupljena je dizalica, sa korpom do 21 metra, za orezivanje platana i visokih stabala, a tokom zime ćemo uspešno skidati i ledenice i sa mesta kojima ranije nismo mogli da priđemo. Grad je u okviru uloženih devet miliona uložio i u kosačice.

Šta planirate do kraja godine, ima li novih javnih nabavki?

- Planiramo i javne nabavke, investirano je osim pomenutih sredstava još oko tri miliona dinara u računarsku opremu, a planiramo da kupimo i dva podizača, kamione specijalne namene za dizanje velikih kontejnera, zapremine pet kubika, a taj iznos može biti još šest do sedam miliona dinara.  To je važno u jesenjim akcijama, kada je težina tih kontejnera i šest do sedam tona, što mali kamioni ne mogu da prime. Kuburimo i sa putničkim automobilima, preduzeće ima dotrajale zastave 101, pa ni direktor nema službeno vozilo, niti drugi rukovodioci. To je manji problem od naših zaposlenih koji moraju da urade premeravanja i druge poslove, što uprkos nedovoljnim sredstvima mora biti realizovano zbog efikasne organizacije poslovanja, jer preduzeće obavlja poslove na teritoriji čitavog grada.

Da li građani račune JKP „Čistoća i zelenilo” plaćaju posebno, ili objedinjeno sa računima „Vodovoda i kanalizacije” i da li ih očekuju nova poskupljenja?

- Programski je planirano u 2014. godini da cene budu povećane od 5 posto u oktobru, što je odlukom Skupštine i realizovano. Što se naplate tiče, imamo zajedničku i objedinjenu naplatu, sa „Dimnjačarom”, „Vodovodom i kanalizacijom”, gde je na objedinjenom računu odvojena usluga „Čistoće” i ekološke takse, koju od 1. januara 2015. godine bi trebalo da preuzme lokalna Poreska administracija.

Stručnost u rukovođenju - Master rad Slobodana Miloševa na temu „Regionalna sanitarna deponija Bikovo – u izgradnji ”, pomoćiće čelniku firme da stručno opredeljuje aktivnosti i planove preduzeća oko tog posla.