Istino-smer!

Nedelju dana posle javnog snimanja emisije „Istinomer" ovaj, veoma značajan medijski nastup četiri subotička političara, još uvek je „jaka" gradska tema. Gotovo svi koji o tome pričaju imaju ista pitanja i dileme: ko je i u kojoj meri govorio istinu ili (ne daj Bože) lagao, odnosno koji je od četiri aktera izašao kao pobednik iz ovog političkog duela?

Shodno konstataciji iz uvoda, neću komentarisati niti na bilo koji način vrednovati izjave gostiju „Istinomera", ali ću na pitanje o „pobedniku" dati jasan i nedvosmislen odgovor - NIKO!

Bojim se da je prava istina još gora - svi bi trebalo da se osećamo poraženi. Prvenstveno zato što je ova emisija bila još jedna demonstracija političke slabosti aktulene lokalne samouprave, što više nikoga ne bi trebalo da ostavlja ravnodušnim. Krhki „brak" Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih Mađara bi, nakon ovog testa, čak i u najfleksibilnijem bračnom savetovalištu dobio samo još nedelju-dve prostora za „mirenje". Malo tvrđi psiholog bi verovatno odmah zaključio „slučaj" i napisao u dijagnozi da partneri očito nisu sposobni da se dogovore oko prirodne podele uloga, posla i odgovornosti.

Pojednostavljeno rečeno, ako zamislimo život u ritmu muzike za ples, i jedan i drugi hoće da vode subotički valcer. Na žalost, život zadnjih godina baš i nije tako idealno ritmičan, pa bez okolišanja treba reći da nije ni tajna ni velika novina da od raspada koalcije DS - SVM u predhodnom sazivu lokalanog parlamenta, Savez vojvođanskih Mađara (hteli to oni javno reći ili ne) jednostavno ne može da prihvati poziciju i ulogu druge stranke u vlasti. Tačka.

To je problem koji, od početka 2010. godine do danas, svaku saradnju dve najjače političke grupacije u gradu vraća na početak sukoba. Ako ništa drugo „Istinomer" se tu pokazao savršeno efikasnim. To se tokom emisije nije moglo ni sakriti ni slagati.

Šta činiti?

Sukobe i sporove treba okončati realnim i efikasnim primirjem, koje će izrasti u trajni mir i svima nam olakšati život. Politička svest i odgovornost za sadašnjost i budućnost ovog grada, svih aktera aktuelne vlasti, više ne sme biti pod upitom. Subotici danas, možda više nego ikad, treba složna, jaka i efikasna lokalna samouprava koja rešava probleme. Ovaj grad nema vremena za koalicione svađe, politikantska naklapanja i odlaganje poslova koji se mogu završiti danas za sutra.

Uzgrred budi rečeno, ovaj grad je pre desetak i dvadesetak godina sam organizovao „istinomere", ljudi su ovde razgovarali o problemima, slušali druge ljude šta imaju da kažu, ako tgreba zvali u pomoć one koji znaju više, bilo odakle da su. Halo „Agora", halo političke stranke, halo nevladine organizacije, hajde da pričamo? Hajde da organizujemo tribine koje u naslovu neće imati par desetina stranih reči nego će našim, razumljivim jezikom, pozivati ljude na razgovore o problemima koji ih dnevno okupiraju. „Istinomer" je dokazao da i toga treba.

Može li to pomoći rešavanju problema?

Ne znam, ali verujem da ne može napraviti štetu. Imam utisak da trenutno svi akteri gradskog političkog života, bez obzira ne stalne stresne situacije i hroničnu neefikasnost koju tenzije te vrste proizvode, po svaku cenu brane svoj interes. I ćute. To proizvodi sukobe i stvara pritisak sa kojim niko, pa ni ljudi u vlasti, ne može biti efikasan. A to je prepostavka za bilo koju vrstu napredka.

Zato ćutanje treba zameniti za razgovore koji će rešavati probleme. Interesi Subotice i Subotičana, ne samo deklarativno, treba da budu daleko ispred stranačkih. To je tačka na kojoj se sve spaja i tu, jednostavno, nema razlike - svi su zbog toga birani!

Ako su interesi Subotice zaista svima na prvom mestu, onda sve sukobe i sporove, uz malo ili više priče, može rešiti samo jedan „začin" - dobra volja. Zato preporučujem razgovore. Svaka druga opcija na koju sam pomislio je, najblaže rečeno, mnogo složenija.