Iva Zvekić sa nestrpljenjem čeka polazak u prvi razred

Radost u porodici Zvekić je ogromna. Konačno su svi na okupu, uz najmlađeg člana, devojčicu uz koju su u najtežim trenucima bili cela Srbija i veliki broj ljudi iz regiona, a ona je, kao retko ko, umela sve da ih nagradi osmehom i pozitivnim stavom.

- Njeno stanje je dobro. Iva je zdrava, jedino joj je imunitet nešto slabiji. Prvu kontrolu će imati u Italiji u decembru i narednih pet godina će morati da ide u Bolonju na redovne kontrole. Još se prilagođava kućnim uslovima jer je tamo dosta bila zatvorena, mada se već videla sa vršnjacima. I dalje mora da se pazi i nosi masku kada izlazimo i ne može puno da boravi među ljudima – priča Ivina majka Snežana.

Osmeh koji je nije nikada napuštao...

Iva nas je sramežljivo dočekala, ali već posle nekoliko minuta njen osmeh rekao je više od hiljadu reči.

- U Bolonju smo otišli 5. decembra prošle godine, za dva i po meseca je pronađen donor i transplantacija je urađena u martu. Nije bila uplašena, ali je zbog stranog jezika i odvojenosti od tate i starije sestre Lee bila povučenija nego obično. Kada bi je lekari nešto pitali na italijanskom, postidela bi se i trebalo joj je vreme da stupi u normalan odnos sa svima, međutim, jako ih je zavolela i na odlasku je želela da im kupimo poklon. Iva je zapravo sve odlično podnela – priča Snežana.

Iva sa sestrom Leom, ponovo zajedno u toplom domu u Subotici

Iva je sa majkom najviše vremena provela u roditeljskoj kući u kojoj su bili smešteni i roditelji bolesnih mališana iz Niša i Albanije. Druženja, šetnje, razgovori i međusobna podrška svima su značili mnogo.

- Prvo smo bili u roditeljskoj kući i odlazili na pripreme za bolnicu. Što se tiče leukemije, ona je tada bila čista, ali da se bolest ne bi vratila, imala je terapije. Pre transplantacije dobila je i herpes zbog čega je terapija prekinuta, ali se na kraju sve dobro završilo. Vratili smo se u roditeljsku kuću i sve do povratka kući odlazili smo na kontrole i vađenje srži iz kostiju, što je najpreciznija analiza njenog stanja. Imala je društvo u roditeljskoj kući, ali je bila preosetljiva i troma zbog lekova. Pre mesec i po dana kada joj je sestra došla sve se promenilo u najpozitivnijem smislu i Ivi je sestrino prisustvo do dolaska kući mnogo značilo – kaže majka.

Ivu je svakih mesec i po do dva posećivao i tata Dragan. Bili su u i svakodnevnom kontaktu telefonom. Zvekiće su u Italiji pripremali za skori povratak kući, a koliko je Iva bila srećna kada joj je rečeno da će joj izvaditi kateter i da je stiglo vreme da se pozdravi sa lekarima i tehničarima, teško je opisati rečima.

- Ogromna sreća za sve nas. Iva pije lek posle kog treba da prođe mesec dana da bi krenula u školu, a to će biti u novembru. Bolest je otkrivena u vrtiću, a sada će u prvi razred. Sedmu godinu je napunila u Novom Sadu, osmu u Bolonji, a sve naredne će kod kuće – presrećan je otac.

Pobednički pozdrav! Iva nakon odjavljivanja iz klinike u Bolonji

Nemamo reči kojima bismo zahvalili na pomoći

Roditelji male Ive stupili su u kontakt sa mnogo dobrih ljudi u poslednje dve godine, koliko je trajalo lečenje, a njihova zahvalnost je neizmerna za sve vrste pomoći koje su dobili.

- Roditelji jedne devojčice iz Subotice organizovali su svom detetu rođendan i svima koje su pozvali rekli su da ništa ne kupuju, već da svako, ko koliko može, izdvoji za našu Ivu. Ljudi su nam prenosili ogromnu pozitivnu energiju i radovali su se svakom napretku, a to zaista nema cenu. Na tako nečemu ne znamo kako da zahvalimo. Nemamo reči za sve koji su pored svojih problema stali uz nas i naše dete. Pored novčane pomoći, energija svih vas koja je stizala do nas je bila ogromna pomoć. Hvala vam – kažu Snežana i Dragan.