Iz kancelarije obrađuju oranice
Sami su to izabrali, jer je za prvi radni dan bila sazvana konferencija za novinare na kojoj je najavljeno da Savez agrarnih udruženja severne Vojvodine ove godine planira proširenje savetodavne službe za ruralni razvoj sa sadašnjih pet na još pet opština.
Savetodavna služba počela je da radi prošle godine u Subotici, Kanjiži, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu i Temerinu, a u tim kancelarijama je zaposleno 12 savetodavaca koji upoznaju poljoprivrednike s novim propisima, merama i subvencijama koje odobrava Ministarstvo poljoprivrede.
- Prošle godine održali smo 590 edukativnih predavanja u 29 sela, pomagali smo ljudima oko registracije gazdinstava - izjavio je Gabor Puha, predsednik saveza, i dodao: - Organizovali smo više kurseva za rad na računarima, koje je završilo 60 poljoprivrednika. Obuku nastavljamo i ove godine, tako da će već sredinom januara grupa od 16 mladih poljoprivrednika u prostorijama Mesne zajednice na Paliću učiti da radi na računarima.
Savez agrarnih udruženja za svoje aktivnosti sredstva pronalazi u različitim izvorima. Priprema projekata stalna je obaveza članova, jer mnogo je konkursa koje objavljuju republika, pokrajina i strani donatori i fondovi. Recimo, obuku za rad na računarima finansira pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu i Udruženje građana "Ludašpusta" iz Hajdukova.
Govoreći o planovima tog udruženja za ovu godinu, Čila Abraham, šef subotičke kancelarije, rekla je da je ovogodišnji budžet za poljoprivredu od 20,4 milijarde dinara, kako sada stoje stvari, dovoljan samo za isplatu subvencija. Ministarstvo je obećalo da će zadržati sve vidove podrške poljoprivrednim gazdinstvima, ali će kriterijumi biti znatno stroži. Tako će subvencije za ratarsku i povrtarsku proizvodnju, uključujući prvi put i voćare i vinogradare, biti povećane s deset na dvanaest hiljada dinara po hektaru, ali će tu podršku moći dobiti samo oni koji plaćaju doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ima najava da će biti limitirana minimalna veličina registrovane površine i to na najmanje tri hektara. U udruženju tvrde da će time biti najviše pogođeni takozvani mali proizvođači, a kao jedno od rešenja predlažu udruživanje s onima koji već plaćaju doprinose ili osnivanje zadruga. Tako bi, po planiranoj proizvodnji, mogli nabavljati repromaterijal po povoljnijim cenama, a na tržištu se pojavljivati s većim količinama i boljim kvalitetom proizvoda.
