Izložba „(Ne)obično lice secesije“ u Vestibilu Gradske kuće
Subotica je prestonica secesije, te ne čudi što su najlepši objekti, sa najlepšim ukrasima, upravo oni pored kojih mi svakodnevno prolazimo.
- Ne mogu da kažem da Subotica ne bi postojala bez secesije, ali sigurno bez nje ne bi bila grad kakav jeste. Nedavno sam imao čast da predam na upotrebu Gradsku kuću u Kečkemetu, koja je 15ak godina starija od naše i takođe je u stilu secesije i sličnih gabarita, a za čiju obnovu je trebalo izdvojiti 18 miliona evra. To je jedan od odgovora na česta pitanja zbog čega još nismo obnovili našu Gradsku kuću, a to je svakako u planu i učinićemo sve da to što ranije bude, kako bismo očuvali ono što smo stekli od naših predaka – istakao je Balint Pastor, predsednik Skupštine grada. – Čuvanje tradicije je najbolja investicija u budućnost. Sececija je komparativna prednost Subotice, nešto što je izdvaja iz okruženja i zahvaljujući njoj možemo da se pohvalimo da imamo sve veći broj turista. Imamo šta da čuvamo, obnavljamo i čime da budemo ponosni i drago mi je da Svetski dan secesije obeležavamo i u Gradskom muzeju, Savremenoj galeriji, Sinagogi...
Organizatori izložbe su Republički zavod za zaštitu spomenika i Centar za istoriju, teoriju i menadžment umetnosti i kulturnog nasleđa “Artis”, a pre Subotice bila je postavljena u Novom Sadu u okviru programa „Evropska prestonica kulture“.
- Posebno mi je drago što ovu izložbu predstavljamo u Subotici, gradu u čijem istorijskom i urbanom identitetu dekorativnost secesijskog umetničkog programa je ne samo prisutna, nego je u svom njenom sjaju. Ova izložba predstavlja naše nasleđe u stilu secesije i dekorativnost, kao osnovne odrednice stila, kao i sličnost objekata koji su nastali u ovom stilu. Tokom pripreme, slikano je 35 objekata u tri grada, a selektovano je po sedam najreprezentativnijih iz svakog – objašnjava Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. – Autorka izložbe Neda Džamić je ukazala i na umeće stvaralaca ovih objekata, postavljanje nove i savremene artistike. Zahvaljujući ovoj izložbi vidimo da naši gradovi imaju bogatu traiciju secesijskog perioda i da je njihovo neobično lice deo naše svakodnevnice. Secesija je kao stil u istorijskim okvirima trajala veoma kratko, ali zahvaljujući raznolikosti izraza, iskazala je svu tenziju umetničkih odnosa na prelomu dva veka.
Svetski dan secesije je obeležava u spomen kada su čuvene arhitekte Antonio Gaudi i Eden Lehner napustili umetničku i životnu scenu.
- U Subotici najviše možemo da vidimo mađarsku varijantu secesije, ali prisutne su i bečka, nemačka i francuska varijanta. Glavni grad secesije u Srbiji je Subotica jer se kod nas mogu videti zaista najlepša zdanja u ovom stilu – naglašava Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
