Izložba o Arturu Munku
Po rečima autorke izložbe Hargite Gažo, direktorke Muzeja u Bačkoj Topoli, o Munku, piscu, slikaru i lekaru, koji je na brodu „Karpatija“ zajedno sa članovima posade spasio više od 700 ljudi iz „Titanika“, više se zna u evropskim prestonicama, nego u njegovoj rodnoj Subotici.
Postavka „Zovem se Munk, Artur Munk!", sadrži fotografije, dokumenta, lične predmete dr Munka, koje je muzej dobio od njegovih unuka Aleksandre Hese i Stele Munk, jednog istoričara književnosti i muzeja „Petefi“ u Budimpešti.
Izložbu je otvorio umetnik Robert Tili, koji je preveo „Leteći vučidol“, novelu koju je Munk napisao zajedno sa Gezom Čatom i Emilom Havašom.
- Artur Munk je bio vanvremenski čovek svoga doba, ali mnogi takvi ljudi nisu bili cenjeni i poštovani. Kod Munka je, srećom, bilo drugačije. Bio je cenjen i ugledan lekar i za života. Dr Munk je živeo na današnjem Trgu žrtava fašizma, a Gimnaziju je učio sa Deže Kostolanjijem i Gezom Čatom – podsetio je Tili. - Bio je lekar na brodu „Karpatija“ koji je spasio preživele sa „Titanika“, o čemu je puno puta pisao. Bio je i ratni zarobljenik u Rusiji u vreme Oktobarske revolucije, o čemu je takođe pisao u svoja dva sjajna romana. Njegov literarni opus nije velik, ali je veličanstven i slavljen u celoj srednjoj Evropi.
Iako se njegova bista nalazi u društvu Balinta Vujkova, Geze Čata i Danila Kiša, Subotičani i dalje veoma malo znaju o ovom velikom čoveku.