Izvlačenje peska ugrozilo kuće nadomak iskopina

Zbog toga što Subotica nema majdan peska koji bi bio izvorište materijala, mnoge građevinske firme i privatnici kupuju ili zakupljuju placeve, a nekontrolisana eksploatacija peska ozbiljno ugrožava mnoge objekte. Među najprivlačnijim lokacijama za nelegalne peščane majdane je Mesna zajednica „Zorka“, u kojoj je pre desetak dana u Sutjeskoj ulici osvanulo novo iskopište.

Prve komšije od ogromne rupe od metar i po dubine deli samo žica. Bračni par Kata i Zoran Stojanović kažu da su čuli razgovore „preko ograde“ u kojima se spominje kopanje zbog ribnjaka i sadnja voća.

- Čim sam video da kopaju otišao sam u Mesnu zajednicu. Rukovodstvo je odmah reagovalo i koliko znam inspekcija je izdala zabranu o daljoj eksploataciji peska. Nije me uopšte briga ko šta radi, ali oni koji su počeli da kopaju, oštetili bi mi kuću da su nastavili jer su već iskopali više od jednog metra i voda bi mogla da se odliva u moje dvorište i upropasti voćnjak. Ako hoće da sade voćnjak, ne razumem zašto se toliko kopa u dubinu i zašto je desetine kamiona odvezlo pesak. Iz dubine mogu samo da izvade „mrtav“ pesak u kome nema dovoljno hrane za voće - kaže Zoran Stojanović, dodajući da mu je zbog svega toga njihovo objašnjenje bilo sumnjivo.

Njegova supruga Kata kaže da su primedbe imale i druge komšije, što potvrđuju i u Mesnoj zajednici. Predsednik Saveta MZ Robert Santo uključen je u rešavanje problema sa nelegalnom eksploatacijom peska još od 2008. godine.

- Na tom problemu je angažovano celo rukovodstvo MZ. Najnovije iskopište nalazi se u najurbanijem naseljenom delu i nanosi veliku štetu okolnim kućama i građanima. U ovom trenutku ne radi nijedan nelegalni majdan, ali se u Sutjeskoj intenzivno radilo do pre nedelju dana i odvezli su najmanje četrdesetak kamiona peska. Reagovali smo odmah i uspeli smo da dobijeno rešenje o daljoj zabrani iskopavanja peska na toj lokaciji - kaže Santo.

Prema njegovim rečima, scenario po kome se Subotičanima uništavaju kuće je uvek isti. „Sa placa se danima iskopava pesak a voda krene se sliva uništava obližnje kuće i voćnjake“, objašnjava Santo, dodajući da se placevi mogu kopati do dva metra po osnovu prenamene zemljišta, ali ne i njegove eksploatacije.

- Oni koji eksploatišu nelegalno pesak dobiju dozvole na osnovu projekata i po zakonu mogu da kopaju do dva metra. Međutim, niko ko je do sada to radio nije se pridržavao predviđene dubine, a po završetku posla dovezu šut i razne otpatke i zatrpavaju rupu. Pesak je neophodan za građevinske radove, ali bi te poslove trebalo svesti u legalne tokove, a čak bi lokalna samouprava mogla da ostvari dobar prihod od oporezivanja. Isti problem imaju i građani u MZ „Makova sedmica“, „Palić“ i „Kelebija“. Osim toga, imamo malo asfaltiranih puteva, a natovareni kamioni još više uništavaju saobraćajnice koje nisu predviđene za takav tranzit - naglašava Robert Santo.

Adam Pletl iz MZ kaže da je 2008. godine zbog nelegalnih iskopišta peska peticiju potpisalo više od 600 građana. U jednom trenutku postojalo je čak 15 nelegalnih majdana, od kojih su polovina bila rudnici peska koji su se svakodnevno eksploatisali.

- Najverovatnije da pesak naplaćuju kroz transport i na taj način uspevaju da zarade mnogo, ostavljajući za sobom pustoš i nesrećne komšije - zaključuje Adam Pletl.

Biljana Vučković, Blic