Jeftinije ozakonjenje nelegalnih objekata
Na Javnoj raspravi su predstavljena nova rešenja kada je legalizacija objekata u pitanju. Do sada je bilo pet verzija Zakona koji reguliše ovu oblast, a nijedan od njih nije dao očekivane rezultate. Predstavnici Ministarstva kažu da je stav i opredeljenje države da se ovaj Zakon donese u javnom interesu, za razliku od njegovih pređašnjih verzija i smatraju će nova rešenja podstaći masovnije ozakonjenje nelegalnih objekata.
U Srbiji trenutno ima 771.000 zahteva za legalizaciju objekata, a prema evidenciji republičkog Geodetskog zavoda nelegalnih objekata je oko milion. Novi Nacrt zakona, čija bi konačna verzija trebalo da bude gotova nakon 16. oktobra, kada se završi ciklus javnih rasprava, ne predviđa kao do sada novčanu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, koja je za veliku većinu građana bila priličan finansijski teret i odvraćala ih od namere da legalizuju objekat. Umesto nje, uvodi se taksa čija visina zavisi od namene izgrađenog objekta, odnosno od toga da li je objekat izgrađen za tržište ili za lične potrebe.
Ono što predlagač Zakona još uvek nije u potpunosti razrešio, a predstavljalo je veliki problem u dosadašnjim postupcima legalizacije, jeste dostavljanje dokaza o rešenim imovinsko pravnim odnosima na objektu ili građevinskom zemljištu na kom je nelegalni objekat sagrađen.
Kada su u pitanju sankcije, Nacrt zakona ne predviđa novčane kazne ukoliko se nešto ne ozakoni. Jedina mera koju poznaje je rušenje. Međutim, postoje i objekti koji ne mogu biti predmet rušenja, bez obzira što nisu ozakonjeni, kao što su stanovi u stambenim zgradama.
