Kad je Palić dalji od mađarske granice
Da putokazi nisu uvek najbolji način za snalaženje, potvrdilo se ovih dana na subotičkim ulicama. Zbog izgradnje kanalizacione i vodovodne mreže zatvoren je prometan Karađorđev put koji vodi ga graničnom prelazu Kelebija, pa se do njega stizalo obilaznicom. Doduše, stranac bi, nenaviknut na naše prilike, tu obilaznicu shvatio tako da treba da prođe negde pored zaliva, jer ga je tako upućivao natpis na znaku.
Razumljivo je što su građevinci hteli da uz ćirilični natpis „obilaznica” koji strancima ne znači mnogo dodaju i natpis na engleskom, ali su to uradili traljavo, pa je umesto „bypass” osvanuo „baypass” iako ovde od zaliva (bay) nema ni traga.
Još veća zabuna je nastala postavljanjem saobraćajnih znaka za bicikliste u centru grada. Internet zajednica kikoće se danima zbog znaka na kom je napisano da je Palić od centra udaljen 14 kilometara, a naselje Bački vinogradi znakom je „približeno” na sedam kilometara. Ovoga puta zanemarićemo da je okrenut u pogrešnom pravcu, primetivši da je on očigledno postavljen na pogrešnom mestu i da je po kilometraži koju pokazuje u stvari trebalo da bude postavljen na putu od granice ka Subotici.
Ovaj znak upućuje pre svega bicikliste jer je postavljen kao signalizacija u okviru panevropske mreže biciklističkih staza, pod brojem 13 koja obuhvata staze pod nazivom „Trasa gvozdene zavese” a duga je 10.400 kilometara i prolazi kroz 20 zemalja. To je podatak koji se može naći na stranici „jurovelo” (EuroVelo.com), međutim nije poznato ko je četiri ovakva saobraćajna znaka postavio u centru grada, i jedan na Paliću.
Na samom znaku postoji oznaka da „jurovelo” ima i svoj srpski internet ogranak, ali je stranica ugašena te je moguće doći samo do podatka da ona pripada Dunavskom centru za kompetenciju. Ni na jedan od nekoliko brojeva Dunavskog centra za kompetenciju u Beogradu niko se nije javljao.
U ovom centru očigledno su smatrali da su dovoljno kompetentni da po nahođenju postavljaju saobraćajne znake, jer u Direkciji za izgradnju grada za „Politiku” kažu da im se niko nije obratio za dobijanje dozvole da postavi znak, a ovi putokazi su uredno zabetonirani na nekoliko mesta u gradu. I u preduzeću „Palić Ludaš” bili su zatečeni kada su na obali jezera, u visini nekadašnje Meteorološke stanice ugledali ovaj znak poboden u podlogu. S obzirom da se radi o zaštićenom parku prirode, niko nije imao pravo da postavlja bilo kakve putokaze bez njihove saglasnosti, bez poštovanja uslova propisanih u zoni zaštite prirode, bez uslova Direkcije za izgradnju, kao i stava Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. U narednih mesec dana „Palić Ludaš” pokušaće da pronađe ko je postavio putokaz i tražiti da ga ukloni. Ukoliko se to ne dogodi, preduzeće će podneti prijavu.
Podsećamo čitaoce da su na nedavno završenom kružnom toku na raskrsnici ulica Majšanski put i 51. divizije u Subotici urbanisti „uspeli“ da zaborave na pešake i bicikliste kao učesnike u saobraćaju, o čemu je „Politika” takođe pisala. Nije poznato kako će sada reagovati gradske službe zbog, po svemu sudeći, neovlašćenog postavljanja znakova u gradu.
Nakon svega, primedba da na putokazu, koji je izgleda trebalo i da promovišu srpsku kulturnu baštinu a ne samo pejzaže, ime pisca Miloša Crnjanskog u verziji na srpskom jeziku ispisano kao „MiloĆ” već deluje kao suvišno sitničarenje.