Kada će biti sanirana Gradska deponija?
U JKP „Čistoća i zelenilo“ kažu da su urađena istraživanja i da se trenutno čekaju rezultati na osnovu kojih će se pristupiti izradi projekta za sanaciju i rekultivaciju Gradske deponije, a da će se sa početkom rada Regionalne deponije stvoriti preduslovi za njeno zatvaranje, jer trenutno ne postoji drugo mesto na koje bi se odlagao subotički otpad.
Na samo 2 km od centra Subotice, sav otpad odlaže se na degradiranom zemljištu nekadašnje Alesandrovačke bare već punih 38 godina. Iako nisu rađena praćenja zagađenja tla, podzemnih voda i vazduha, sigurno je da se kroz otvoreni deo Kolektora III zagađuje jezero Palić koje se nalazi na samo 500 metara od deponije. Ipak, specifična težina ekološkog opterećenja biće poznata u narednih nekoliko nedelja, kada budu završeni rezultati laboratorijskih analiza koje su urađene na telu deponije.
„U tom izveštaju će biti sadržan i projektni zadatak za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije. Očekujemo da u sledećih mesec dana i dobijemo taj izveštaj kako bismo mogli, počevši od juna, da raspišemo tendersku dokumentaciju za prikupljanje ponuda za projektovanje rekultivacije i sanacije deponije koja će potpuno da objedini sve zahteve za sanaciju tog prostora kako bismo obezbedili nemogućnost proceđivanja otpadnih voda u otvoreni deo Kolektora III pa dalje zagađenje jezera Palića, kao i problem evakuacije deponijskog gasa koji nastaje u telu deponije“ objašnjava Veselin Šuković, zamenik direktora u JKP „Čistoća i zelenilo“.
Do početka rada Regionalne deponije 2017. godine, plan je da se stvore svi preduslovi za sanaciju i rekultivaciju postojeće deponije. Međutim, imajući u vidu da je reč o obimnom i kompleksnom poslu, koji će zahtevati ozbiljna finansijska sredstva, u „Čistoći i zelenilu“ očekuju da će sanacija moći da se uradi u periodu do 3 godine od početka radova.
„Naša ideja je da ne zatrpamo kompletno smeće koje se sada nalazi na telu deponije u onim delovima deponije gde može da se iskoristi taj materijal u stvaranju novih vrednosti. Prvenstveno mislim na biorazgradivi otpad, na sekundarne sirovine koje su možda još u stanju da se iskoriste. Ostatk će tamo biti pohranjen, dovoljno izolovan i sprečen za bilo kakve negativne pojave u budućnosti“ naglašava Šuković.
Deponija je nastala u uvalama dela Palićkog jezera, odnosno u isušenom koritu Aleksandrovačke bare. Od tačke sa najnižom nadmorskom visinom u Subotici, postala je jedna od najviših, a visina „brda“ smeća mereno od dna korita ide u visinu od 43 do čak 71 metar. Otpad se prekriva nanosima zemlje kako bi se sprečilo raznošenje, pre svega lakih materijala, sa tela deponije u grad.
