Kada se ostvari san o Americi

Vidno raspoložene i nasmejanje, naše sagovornice podelile su sa nama priču o tome kako su radile i putovale po Americi, sve češćoj letnjoj destinaciji studenata, kako iz našeg grada, tako iz iz cele zemlje. Milana Grba je prošlo leto provela na ostrvu Mekino u Mičigenu, dok je Milica Abramović ove godine boravila u mestu Vildvud, u državi Nju Džerzi. Razloge i motivaciju da se prijave na program "Work & travel" pronašle su u želji da se osamostale i suoče sa novim izazovima.

- Želela sam da preletim okean, probam i iskusim nešto novo, a da pri tome sve pokušam sama da uradim. Moj cilj nije bio da odem i zaradim novac, to mi je bilo poslednje na listi, jer sam znala da me tamo čekaju izazovi, mnogo privikavanja i drugačija kultura, zbog čega sam bila uzbuđena – započinje svoju priču Milica.

- Prijavila sam se na program, jer sam htela sam da se odvojim i osamostalim, prvenstveno zato što sam veoma vezana za kuću i porodicu. Želela sam da odem sa prijatelima u novu avanturu po Americi, sama se prvi put ne bih usudila da odem, ali sada bih već mogla. Za početak je lakše otići sa nekim ko vas poznaje i kome možete objasniti svoj problem, a da pri tome znate da će vas razumeti – dodaje Milana.

Kada su sletele na američko tlo i shvatile da su hiljadama kilometara daleko od kuće, porodice i prijatelja, kažu da ih je uhvatila panika i strah od nepoznatog, ali da je sve to brzo iščezlo, te da su se nakon nedelju dana privikle na novu sredinu i okruženje.

- Kada sam ušla sam u sobu, dočekala me je cimerka koja je bila sa Jamajke, a osim nje u smeštaju su boravile devojke iz Nigerije, momci sa Dominikanske Republike i nekoliko Amerikanaca. To mi je bilo prvo iznenađenje, jer ne samo da nisam bila okružena poznatim ljudima, nego nisam bila okružena ni ljudima iz Evrope. U početku mi je bilo teško, jer mi je nedostajalo sve, ali onda sam se navikla, opustila i odmah je postalo bolje – kaže Milana.

- Uhvatila me je panika u trenutku kada sam sletela u Njujork, jer mi je sve bilo nepoznato. Bila sam smeštena u kući sa još dve devojke iz Srbije, jedna je iz Sivca, druga iz Vrbasa. Nas tri se do tada nismo poznavale, a sada je trebalo da živimo zajedno. Naredni šok je usledio kada je trebalo da odemo u prodavnicu po namirnice, a da pri tome nismo ni znale gde se nalazi. Obratile smo se lokalcima za pomoć, ali i nakon njihovih instrukcija nismo znale gde treba da idemo, a još manje da se odatle vratimo kući. Sada kada se setim, smešno mi je, ali u tom trenutku mi nije bilo lako – priča kroz smeh Milica.

Naše sagovornice su se usaglasile da postoje velike razlike između naše i američke kulture, te da im je bilo potrebno vremena da se priviknu na nov stil života.

- Kod njih je sve opušteno, previše su raspoloženi i nasmejani, što ponekad zna da zasmeta. Ostalo mi je upečatljivo što mi je jedna žena rekla, ako te Amerikanac pita kako si, ti kaži dobro, jer te on ne pita zato što ga zanima, već je njima to deo kulture javljanja - objašnjava Milana.

- Meni je to bilo zanimljivo, jer ko god da je prošao ulicom javio mi se sa ćao, kako si danas? U početku mi nije bilo jasno šta se dešava, ali posle sam se toliko navikla, da sam i sama išla ulicom i pozdravljala ljude. Ono što je takođe za njih normalno, a nama potpuno čudno, jeste da većinom nemaju veš mašinu, već se veš pere i suši u praonica – dodaje Milica.

Tokom četiri meseca, radile su po nekoliko sezonskih poslova. Ističu da im nije bilo teško ni naporno, da su isplatu uvek dobijale na vreme, ali da su im i troškovi bili srazmerni. 

- Glavni posao mi je bio kasir u igraonici za decu, dok je drugi bio u prodavnici sladoleda na istoj poziciji. Tamo mi je bilo odlično i žao mi je što to nije bio moj primaran posao, jer je ekipa sa kojom sa radila bila sjajna. Svi su došli iz različitih delova Evrope, odnosno iz Irske, Poljske, Slovačke, te smo se zbog toga veoma brzo zbližili. Ipak se više razumemo, nego sa Amerikancima - nasmejala se Milica. 

- Pošto sam bila na malom ostrvu, sve je radilo do devet ili deset sati, tako da taj radni deo dana stvarno nisam ni osetla i nisam bila preopterećena. Prvo sam radila u prodavnici i butiku, a pred kraj leta u hotelu, gde sam skoro svaki dan radila na različitim pozicijama. Jedan dan u gift šopu, drugi u butiku, potom na golf terenima, a takođe sam iznajmljivaja bicike - nadovezala se Milana.

Da leto nije utrošeno samo na rad, potvrdile su naše sagovornice dodajući da je bilo vremena kako za druženje i izlaske, tako i za dugo očekivana putovanja.

- Družila sam se sa svima, ali sam najviše vremena provodila sa ljudima sa kojima sam radila. Pretežno smo odlazili u pabove i u njihovom društvu sam zaista uživala jer svako od njih ima svoju priču i svašta nešto sam čula i saznala. Još uvek smo u kontaktu i planiramo neko druženje, tako da ako uspem da sredim vizu, eto mene u Irskoj. Takođe, poslednji mesec sam dosta putovala i trudila sam se da obiđem što više mesta koja su mi bila u blizini. Bila sam u Bostonu, Filadelfiji, posetila sam Njujork, Sijetl i Čikago. Nisam žalila novac, jer sam s tim ciljem i otišla, da stvorim novac da bih tamo uživala i nešto novo videla – istakla je Milica.

- Peti mesec sam iskoristila za putovanja, te sam sa prijateljima otišla u Čikago, a nakon toga smo nedelju dana proveli u Majamiju na odmoru. To nam je bilo lepo i nezaboravno iskustvo, jer je u to vreme bio uragan Metju, tako da smo se šalili kako smo preživeli i uragan. Majami mi je san snova i ako se budem vraćala, opet ću otići tamo. Želja mi je i da sa prijateljima iznajmim auto i da obiđemo zapadnu obalu, koju prošle godine nismo uspeli. To je ono što stvarno ostane, dolari se potroše - poručila je Milana.

Upravo je to savet koji su obe želele da upute studentima, koji naredno leto planiraju da provedu u Sjedinjenim Američkim Državama - da putuju što više, da se ne plaše novog iskustva, već da se upuste u avanturu iz koje će se vratiti zreliji, samostalniji i bogati uspomenama i poznanstvima za ceo život.

- Nekako sam odrasla tamo, sada mogu da odem bilo gde i znam da ću se snaći. Program je i više nego koristan, stekne se osećaj kako je to zaraditi svoj novac i kako ga pametno trošiti. Na mene je ceo boravak u Americi prilično uticao u pozitivnom smislu, mislim da sam danas mnogo zrelija, po pitanju snalaženja, donošenja opštih odluka i planiranja - zaključila je Milana.

- Širite svoje vidike po pitanju svega, počevši od sitnica, kao što je hrana, pa do nekih mnogo krupnijih, kao što je sloboda u smislu odevanja, mišljenja, izražavanja stavova i raznolikosti koju naša zemlja možda ne pruža u dovoljnoj meri. Svi krenemo sa različitim životnim pričama, razlozima i motivima, ali preporučujem svakome da putuje, sedne u avion i leti iz države u državu, jer toliko toga može da se vidi, da se proba i to ne samo u velikim, već i u manjim gradovima - poručila je Milica.

Za više informacija o "Work & travel" programu posetite zvaničan sajt ili se obratite "Experience" agenciji putem mail-a su@experience.edu.rs, telefona 024 559 058 ili lično u ulici Korzo broj 9, gde će vas dočekati mladi ljudi koji su i sami bili na programu i koji će najbolje moći da vam predstave sve pojedinosti programa i kažu zašto je "Work & travel" leto najbolje leto studentskih dana.