"Kako banke pljačkaju građane, privrednike i državu?"
U organizaciji Regionalne razvojne agencije „Panonreg“ održana je panel diskusija „Kako banke pljačkaju građane, privrednike i državu“, koja je okupila predstavnike mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i druge građane koji imaju poteškoća sa razumevanjem finansijskog tržišta i eventualno vraćanjem kredita bankama.
Na dvočasovnoj diskusiji bilo je reči o tome kako komercijalne i poslovne banke putem kredita, kršeći zakon o obligacionim odnosima, pljačkaju građane i privrednike.
Kako se moglo čuti nezakonito je kredit dobijen kao keš u dinarima vezati valutnom klauzulom za evre ili švajcarce, obračunavanje zakonske zatezne kamate pre krajnjeg roka dospeća kredita, naplaćivanje raznih naknada i provizija na kredit, samovoljno menjanje kamatne stope tokom korišćenja kredita.
Cilj panela da se učesnici upoznaju sa mogućim pravima da u sudskom postupku dobiju presude o ništavosti svih kredita koje su banke davele na ovaj način.
- Uporište za izlaganje su presude privrednog suda u Beogradu koji je uvažio moj nalaz na osnovu koga se dokazuje element da su uslovi kredita sastavljani suprotno Zakonu o obligacionim odnosima – istakao je predavač Zoran Tasić, ovlašćeni računovođa, revizor, sudski veštak, rizik menadžer i diplomirani ekonomista. - Viktor Orban je još 2014. godine doneo zakon kojim se bankama zabranjuje da rade ovaj vid pljačke. U našem Zakonu o obligacionim odnosima postoje pravila, ali se ona, nažalost, često ne poštuju.
Tasić je slušaocima objasnio kako se svaki ugovor o kreditu temeljno analizira i kako nijedan u sebi ne sadrži članove 8.i 28. Zakona o računovodstvu, koji kažu da knjigovodstveni dokumenat ne može biti dvosmislen.
- Monetarni nominalizam jasno kaže da se vrati ona vrsta novčanih sredstava koje ste dobili, ako ste dobili dinare, morate vratiti dinare – naglašava Tasić. - Prvo nezakonito je što banke koriste valutnu klauzulu, vezuju kredit za valutu. Banke u Srbiji ignorišu sudsku praksu koja im zabranjuje revalorizaciju kredita za koje se naplaćuje kamata, pa od neopreznih građana naplate i do trećine vrednosti kredita samo kroz kursne razlike, iako je kredit dat u dinarima, a i rate se naplaćuju u domaćoj valuti. Klijenti banci prilikom otplate kredita daju do čak 60 odsto više novca nego što bi trebalo jer banka u svojoj gramzivosti primenjuje protivzakonite obračune na ime kursnih razlika, zateznih kamata, naknada, provizija i samovoljnog povećanja kamate”
