Kako da odaberete vakcinu protiv kovida-19?

Da bi se govorilo o razlikama između ponuđenih vakcina, dr Nebojša Bohucki ističe da najpre treba naglasiti da sve vakcine imaju za cilj isti rezultat, a to je da stvore antitela i tako zaštite domaćina, dok je ključna razlika u tehnologiji koja se primenjuje da bi se postigao ovaj efekat.

- Kada govorimo o virusu koji uzrokuje bolest kovid-19, najznačajnije je da se poseduju antitela protiv takozvanih S-proteina ili spajk (eng. spike - šiljak) proteina. Jedan virus, ma koliko mali, ima svoju građu i strukturu, a kod virusa koji uzrokuje bolest kovid-19 postoje S-proteini i kada posedujete imunitet protiv ovih proteina, bićete zaštićeni. To se postiže prirodnim putem, nakon što preležite bolest i antitela ćete imati neko vreme, a zadatak medicinske nauke je da na veštački način stvori imunitet. Postoji nekoliko tehnologija, ali sve teže istom i svi su postigli isto - kaže epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Fajzer-Biontek i Moderna

Vakcina proizvođača "Fajzer-Biontek" koristi mRNK tehnologiju, a imunizacija se odvija tako što se ista vakcina primi u dve doze u razmaku od 21 dan. Čuva se na temperaturi od -70 stepeni, a nakon što se odmrzne, ima rok trajanja od pet dana.

Kako objašnjava dr Bohucki, nemačka kompanija "Biontek" je još 2012. godine, kada je bio aktuelan virus MERS takođe iz porodice koronavirida, radila na tome da se napravi ovakva vakcina, a pošto tada nije došlo do pandemije, proces je zaustavljen. Kako su ipak imali razrađenu ideju i tehnologiju, nakon izbijanja pandemije virusa kovid-19, njihov rad je prepoznat kao moguće rešenje, zbog čega je američka kompanija "Fajzer" kupila "Biontek" i nakon integracije, započela masovnu proizvodnju.

- Poenta ove vakcine je da osoba dobije informacionu ili m (eng. messinger) RNK, koja kada uđe u organizam, daje informaciju ljudskoj ćeliji da stvori S-protein, na šta reaguju naše imune ćelije i to je način da steknemo imunitet, odnosno antitela protiv S-proteina. Dakle, mRNK nosi informaciju o S-proteinu koji počinje da se sintetiše, međutim sama mRNK se raspada već nakon nekoliko sati. To je kratkotrajan proces, od nekoliko sati do eventualno nekoliko dana, a naš imuni sistem tada buđe pobuđen i stvara antitela, a da uopšte nismo bili bolesni, niti da je ubačen virus u nas, živ ili oslabljen, jer poenta nije u virusu, već u S-proteinu. Ovo je najnaprednija tehnologija, jer za razliku od tradicionalne, gde se ubacuje oslabljeni ili inaktivisan virus koji se razbija na delove, sad se išlo korak dalje, da nam ne treba nikakav deo virusa, već samo informacija koja je odgovorna za stvaranje S-proteina. Zato se kaže da je ovo inovativna vakcina, jer niko na svetu još tako nešto nije napravio - objašnjava naš sagovornik, dodajući da se ista tehnologija primenjuje i kod vakcine američkog proizvođača "Moderna", a razlika je, osim u proizvođaču, i u tome što se čuva na temperaturi od -20 stepeni.

Sputnjik V i AstraZeneka (Oksford)

Vakcine "Sputnjik V" ruskog proizvođača i "AstraZeneka" istoimenog proizvođača i Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji koriste virusne vektore, odnosno genetski mogifikovan virus, a imunizacija se odvija tako što se prime dve različite vakcine u razmaku od 21 dan. "AstraZeneka" se čuva na temperaturi frižidera, dok se prva vakcina "Sputnjik V" čuva na temperaturi od -18 stepeni, dok druga na 2 do 8 stepeni, a kada se odmrzne, ima rok trajanja od samo dva sata.

- Ovim oslabljenim virusima je ubačen gen iz virusa koji uzrokuje oboljenje kovid-19 i taj gen će da produkuje S-protein. Kada ljudski organizam dođe u kontakt sa slabim virusom, ne može da se razboli, ali taj slab virus se ipak prepozna kao uljez, jer ima S-protein i imuni sistem kreće da stvara antitela. Zato se ovo zovu vektorske vakcine, jer koristimo virus kao vektor, nosioca gena koji je namerno ubačen metodom genetske rekombinacije, samo je razlika u tome koji virus se koristi. Rusi su uzeli dva adenovirusa i to adenovirus 5 i 26. Zbog toga je ova vakcina dvokomponentna i prvo se prima jedna, a nakon tri nedelje druga. To su virusi koji mogu da izazovu blago oboljenje kod čoveka, poput prehlade, ali su dodatno oslabljeni i potpuno su bezazleni. S druge strane, Englezi su koristili adenovirus šimpanze koji ne može da izazove oboljenje kod čoveka, već samo kod šimpanzi, tako da ovaj virus nije ni trebalo oslabiti, jer je bezazlen za čoveka - predočava dr Bohucki. - Koji god oslabljeni virus da primite, kada počne da se čita genetski kod dolazi se do onog gena gde je S-protein. Humana ćelija tada počne da produkuje mRNK, to je prvi korak, a kod "Fajzer-Biontek" i "Moderne" nema potrebe da se čita genetski materijal, jer je mRNK već ubačena. Dakle, vakcine su u osnovi iste, samo što je razlika u tome kako je nastao S-protein.

Sinofarm

Vakcina kineskog proizvođača "Sinofarm" je napravljena tradicionalnom tehnologijom prema kojoj se koristi inaktivisan, umrtvljen virus. Vakcinacija se odvija tako što se prime dve doze iste vakcine u razmaku od dve nedelje. Ova vakcina ima dug rok trajanja, do 2022. godine, a čuva se temperaturi od 2 do 8 stepeni.

- Kinezi imaju nekoliko različitih vakcina, a onu koju smo uvezli je "Sinofarm". Ova vakcina sadrži čitav virus koji uzrokuje oboljenje kovid-19, ali je on inaktivisan, umrtvljen. Zato se kaže da je ovo stara tehnologija, jer se putem vakcine u organizam ubacuje umrtvljen virus, imuni sistem se bori i stvara antitela protiv S-proteina. Ova vakcina je po tehnologiji kojom je napravljena slična vakcini koja se svake godine prima protiv sezonskog gripa - kaže dr Bohucki.

Kontraindikacije i neželjene reakcije

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Subotica, do sada je "Fajzer-Biontek" vakcinom imunizovano ukupno 673 osoba u Severnobačkom okrugu, a kako je juče počela imunizacija vakcinom "Sinofarm" građana koji su se prijavili putem portala eUprave, ukupan broj vakcinisanih u Severnobačkom okrugu raste iz sata u sat, a trenutno iznosi 749 osoba.

Po rečima dr Bohuckog, do sada nije zabeležen nijedan slučaj ispoljavanja neželjenih reakcija kod osoba koje su vakcinisane u našem okrugu, ali da to ne znači da kontraindikacija nema. Na osnovu podataka iz sveta, kao retke neželjene reakcije mogu se ispoljiti crvenilo, bol ili otok u mestu uboda, glavobolja, zamor, bol u mišićima ili zglobovima, temperatura, mučnina i povraćanje, a izuzetno retko anafilaksa.

- Prava i jedina kontraindikacija za sve ove vakcine je teška alergijska reakcija, odnosno anafilaksa na neku od komponenata vakcine. Anafilaksa ili anafilaktični šok ima brz početak, gde se osoba sruši i bez lekarske pomoći bi preminula. Važno je naglasiti da se anafilaksa najčešće javlja prilikom ujeda insekta, hrane ili lekova na koje je osoba alergična, a ne samo kod vakcina. Zato se vakcine uvek primaju u zdravstvenim ustanovama, gde najpre obavite razgovor sa lekarom i popunjavate upitnik, a nakon toga imate posmatranje i u slučaju teške alergijske reakcije primate antišok terapiju - ističe epidemiolog, dodajući i da postoje relativne kontraindikacije. - To su neke donje granice primene vakcine, 16 ili 18 godina, što nema naučnog osnova i verovatno vakcina može da se primi već sa šest meseci, ali pošto kovid-19 kod dece ne izaziva tešku bolest, a uz to nema dovoljno vakcina i starije osobe su najugroženije, ova granica je prihvatljiva. Zanimljivo je da ruska vakcina ima gornju granicu, po kojoj osobe starije od 60 godina ne mogu da je prime. Trudnoća, takođe, nije kontaindikacija za bilo koje vakcine, posebno za mrtvu kao što je "Sinofarm", a žive "Sputnjik V" i "AstraZeneka" su oslabljene i ne mogu da oštete plod, a kamoli "Fajzer-Biontek" i "Moderna". Ali, pošto je ovo prva godina primene i kako u kliničkim ispitivanjima nije bilo mnogo trudnica, proizvođači se ograđuju i savetuju da trudnice sačekaju ili da lekar proceni odnos između rizika i koristi od vakcine. Ipak, nema naučnog osnova da virus koji ne izaziva bolest kod ljudi može da ošteti pod.