Kako izbalansirati zdrave navike i prazničnu trpezu?

Kako je period praznika i slava pun izazova u smislu hrane i sama nauka se pozabavila istraživanjima na ovu temu koja su dovela do saznanja da se za samo jedan praznični dan, tokom kog se bez zadrške prepustimo čarima praznične trpeze, unese i do 6 hiljada kalorija, što je dva do tri puta više nego što su dnevne energetske potrebe, a posledice toga mogu da nas prate mesecima kasnije, tako da je poželjno odmah preći na saniranje posledica preterane konzumacije hrane i pića tokom praznika.

- Teško je naći balans nakon jednog takvog dana. To bi podrazumevalo da vi narednih nedelju dana jedete značajno manje svaki dan da biste uspeli da nekako napravite balans između tog dana kada ste vi konzumirali tako veliku količinu hrane sa ostalim danima koji slede - tvrdi dr Karolina Berenji iz Zavoda za javno zdravlje i dodaje da preporuke koje važe tokom cele godine treba da se prate i u prazničnim danima - Uvek je preporuka da se na tim slavskim i novogodišnjim trpezama baziramo više na nekim salatama, sada imamo više tih kiselih salata koje mogu da budu deo te trpeze. Preporuka je da polovinu tanjira napunimo povrćem, a da samo četvrtinu tanjira napunimo nekim ugljenim hidratima odnosno krompirom, testeninom, hlebom, i četvrtinu tanjira nekim proteinima, u ovom slučaju to je najčešće meso.

Ono na šta najviše treba obratiti pažnju, pogotovo ako neko ima neki zdravstveni problem, to je da se pazi na unos soli, jer je praznična trpeza generalno vrlo bogata kuhinjskom solju. Unos slatkog takođe treba da bude ograničen.

- Dakle, da se smanji ta količina i dodate soli u kuvane obroke i da se ne dosoljava za stolom. Isto tako, ta turšija koju jedemo može da bude dosta slana, u tom smislu treba obratiti pažnju. Treba paziti da se ne pretera sa slatkim, svakako da je ovo period kolača, i Božićnih i medenjaka i torti i svega ostalog, ali da se i tu pazi na količinu tih slatkiša koje će sigurno svi jesti, ali da se jede umerenije - napominje dr Berenji.

Pored izbalansiranog pristupa ishrani, u ovim prazničnim danima ne smemo zaboraviti ni na fizičku aktivnost i koliku razliku može da napravi obična šetnja nakon obilnog obroka.

- Naravno, kod nas postoji ta tradicija porodičnog okupljanja, što je lepo, ali bi neka preporuka bila da se sve to ne sprovodi samo sedeći za trpezarijskim stolom, sedeći na nekim sofama, nego da se iskoristi u šetnjama i nekom vidu fizičke aktivnosti, ko voli da se kliže na klizanju, ostali u šetnji, i da se taj period dana, koliko ima svetla u ovim zimskim danima, iskoristi da se bude napolju, što će isto da izbalansira taj povećan unos u kalorijskom smislu - savetuje naša sagovornica.

Kako vreme praznika i proslava obično obeleži i povećan unos alkohola, ne sme se zanemariti ni njegov uticaj na naš organizam, pored trenutnih efekata, tu su i oni malo dugotrajniji koji se svakako negativno odraze na naše zdravlje.

- Neki trenutni efekti unosa alkohola jesu to što alkohol zadržava tečnost u organizmu. Mi sutradan, nakon neke noći provedene sa više alkohola, imamo veću težinu, ali to je apropo toga što se tečnost više zadrži, što nije neki problem jer se to već u narednim danima rešava. Problem alkohola jeste to što on nosi neku svoju kalorijsku vrednost i što, recimo, 3 dl piva ili 1 do 1,5 dl vina ili jedna čašica nekog žestokog pića nosi oko 120 kalorija. Pa sad kad vi saberete ukupan unos alkohola tokom jedne noći, jer ne popije se za novogodišnju noć samo jedno malo pivo, nego se popije više, tu unos alkohola dođe od hiljadu do hiljadu i po kalorija, tako da to što sam rekla da je procena da se unese i do 6 hiljada kalorija za jednu prazničnu noć, tu je uračunata i energetska vrednost alkoholnog pića - objašnjava naša sagovornica i napominje - Pored toga, naravno, ne treba da se vozi u prazničnoj noći ako ste pili, treba iskoristiti da se prošeta do kuće, što će imati višestruke koristi ili da se vozi taksijem ili da vozi neko ko nije pio.

Poseban oprez se savetuje osobama u starijim godinama i onima koji imaju neku hroničnu bolest, na primer šećerne bolesti ili kardiovaskularne bolesti.

- U ovom nekom periodu je definitivno povećan broj prijema u bolnicama, jer tu dolazi do upale pankreasa, odnosno gušterače, kod povećanog unosa masnoće i/ili alkohola, češći su žučni napadi iz istih razloga, i naravno, povećan je broj prijema kod intoksikacija, ali tu je uglavnom u pitanju mlađa populacija. Treba obratiti pažnju da se ne pretera da ne bi došlo do komplikacija nekih osnovnih bolesti - kaže dr Berenji.

Naša sagovornica naglašava da neka istraživanja kažu da povećanje u telesnoj masi koje se desi u vreme zimskih praznika, od kraja novembra do negde sredine januara, obično ostaje mesecima kao neki trajni poraz.

- To što mi jedemo više za vreme praznika, to nema posledice samo na ovaj trenutni period nego je to nešto što obično ostaje do leta, nekima do kraja godine, tako da u tom smislu treba paziti da čim prođe taj neki udarni period praznika, da smanjimo  količinu hrane, da prepolovimo količinu hrane u nekom narednom periodu, da se malo više baziramo na nekim čajevima, limunadama, da se smanji količina hrane kako bi se anulirao onaj povećani unos hrane za vreme praznika - zaključuje dr Berenji i naglašava da unos hrane i alkohola tokom praznika treba da bude više simboličan i da praznike obeležavamo više zajedničkim razgovorima, a ne toliko hranom i pićem.