Kako ljudi iz drugih krajeva zemlje doživljavaju Suboticu i lokalno stanovništvo?

Zbog tišine, mira i ležernosti od koje ne odstupaju čak ni kada su u cajtnotu s vremenom, Subotičane često bije glas da su usporeni, ali baš u tom nešto sporijem ritmu života mnogi vide ogromnu prednost, naročito oni koji su na sever Bačke stigli iz prestonice. 

- Prvo što sam primetila kada sam stigla u Suboticu su mir i tišina. Odmah mi se dopalo to što sam konstantu buku sa beogradskog asfalta zamenila tišinom koja mi od početka prija. Ovde vreme teče sporije nego u Beogradu. Za dva sata mogu da platim račune, popijem kafu, spremim se i lagano odšetam na posao, dok mi je tamo samo na put do posla i nazad odlazilo čak četiri sata - objašnjava Marina Kostić, koja je zbog ljubavi prestonicu, pre četiri godine, zamenila Suboticom - Kod žitelja Subotice se svakako oseća taj neki niži nivo užurbanosti. Ipak, čini mi se da nažalost ova osobina polako nestaje čak i u ovom panonskom gradu. Deluje da ni Subotičani nisu spremni da se odupru ovom novom načinu života koji nameće surovi kapitalizam i tehnologija 21. veka. Sa sigurnošću izjavljujem da je ovakav način života za mene i te kako vrednost i savetovao bih građane da ne odustaju od nonšalantnosti u radu, odmaranju, druženju... - dodaje Ivan Đikić, suprug jedne Subotičanke sa kojom živi u Beogradu.

Dok jednima ta ležernost koja je utkana u duh Subotice izuzetno prija, drugima je to na početku života u našem gradu bila jedna od prepreka u integraciji.

- U početku mi je bilo veoma teško da se ukopim. Budući da dolazim iz brdovitog predela, ravnica mi je teško pala. Mentalitet je ovde potpuno drugačiji i trebalo mi je vremena da se uklopim. Ljudi u mom kraju su mnogo žustriji i živahniji od Subotičana, pa sam morala da suzbijem svoj temperament i usporim tempo. Sreća, data mi je prilika i uspela sam - veli Mladena Laković iz Priboja koja je u našem gradu zasnovala porodicu - Subotica mi je u punom smislu prirasla srcu kada sam dobila dete, ovaj grad je stvoren za porodice. Pruža sve mogućnosti za odgajanje dece, ima mnoštvo sadržaja za najmlađe i svuda se stiže za svega nekoliko minuta. Mislim da je moje dete rođeno u gradu koji joj pruža uslove za srećno detinjstvo, igru, kvalitetno školovanje...

SVE SE U SUBOTICI MENJA, OSIM SUBOTIČANA - Subotičani nisu spori ljudi, već su to ljudi koji u svemu uživaju pa čak i u šetnji do pijace. I to se nije promenilo. Subotičani su i ljudi koji drže do reda i običaja, pa se tako i dan danas u brojnim porodicama nedeljom ruča u podne, a vreme nakon ručka je rezervisano za odmor i tada se nigde ne ide. Kultura vožnje je nešto što se veoma promenilo pa se ležernost žitelja Subotice više ne preslikava na saobraćaj koji je postao dosta užurbaniji. Moj utisak je da se centar grada promenio gotovo do neprepoznatljivosti. Neki lepi, stari objekti su zamenjeni modernim, a stare građevine se ne obnavljaju u dovoljnoj meri - veli Nedeljka Moravčević koja više od decenije ne živi u rodnom gradu - Kada dođem u moj grad, osim porodice i prijatelja rado posećujem i restorane koji nude lokalne gastonomske specijalitete na kojima sam odrasla. Gastronomska ponuda se, pod uticajem Zapada, dosta promenila u srcu grada, ali se na periferiji još uvek mogu pojesti paprikaš od petla, valjušci, štrudla sa sirom, gulaš i friška čorba sa domaćim rezancima....

"Nećeš kafu", "Ćao ste" i druge jezičke "bravure" ne mogu ostati neprimećene čim se zađe u gradsko jezgro, a dovoljno je prošetati do prvog parka kako bi se u svega par koraka čuo i razgovor i divan i "Jo napot".

- Svaki dijalekt, narečje ili lokalizam bilo koje vrste prihvatam vrlo lako i sa navećim simpatijama i razumevanjem. Budući da imam mnogo iskustava vezanih za putovanja po Srbiji, a imam i mnogo prijatelja i rodbine od juga do severa zemlje, od zapadnih do istočnih granica pa sam na jezičke raznolikosti navikao i ne registrujem ih kao nešto meni strano. Svaku različitost doživljavam kao prednost koja treba da povezuje i zbližava ljude - dalje će Ivan - Mađarski jezik sam prvi put uživo čula baš u Subotici. Bilo mi je fascinantno pa sam čak neskromno izjavila da ću ga olako savladati. Muž koji razume, ali ne govori ovaj jezik me je brzo razuverio. Ipak, uspela sam da savladam brojeve do 10 i zahvaljujući kolegama sam ovladala pojedinim rečima sa kojima možete da dođete u nepriliku - kroz smeh će Marina ističući da joj je trebalo godinu dana da shvati da Bunjevci za babu kažu majka.

Jezička raznolikost dopala se i mlađem bračnom paru sa troje dece koji se iz Zlatiborskog okruga nedavno doselio u Suboticu.

- Deca su već poprimila subotički naglasak, "pevaju" dok govore - kroz smeh će sagovornica - Kada smo došli bilo mi je veoma neobično, a istovremeno simpatično to što se može čuti nekoliko jezika tokom jedne polučasovne šetnje.

Arhitektura koja obiluje secesijskim građevinama takođe je nešto što "upada u oči" svima koji u Suboticu često svraćaju ili od skora u njoj žive pa još uvek arhitektonske bisere ne doživljavaju zdravo za gotovo.

- Samo gradsko jezgro izgleda kao muzej arhitekture za koji bi zapadnjaci već uveliko naplaćivali karte za turističke obilaske. Monumentalne građevine ostavljaju posmatrača bez daha, kako zgrada Narodnog pozorišta, tako zgrada biblioteke, čuvena Sinagoga.... - objašnjava Ivan - Arhitektura je fascinantna i prelepa, ali ima dosta zgrada koje nisu odlele zubu vremena i valjalo bi ih obnoviti. Smatram da ovaj grad ima mnogo neiskorišćenog potencijala, naročito u turizmu - nadovezuje se prethodna sagovornica.

Lokalni specijaliteti koji obiluju kalorijama i niz običaja koji se i dan danas poštuju u većini subotičkih domova, poput nedeljnog ručka tačno u podne, takođe su nešto što ne može ostati neprimećeno.

- Nedeljni ručkovi su nešto predivno. Vreme se striktno poštuje, zna se da je vreme za supu kada se kazaljke poklope. Nedelja je i dan kada se čitava porodica okuplja oko trpeze i to je nešto što sam rado prihvatila i sada i ja praktikujem u svojoj kući. U Beogradu se to nažalost izgubilo, ruča kad ko stigne i to najčešće s nogu - priča Marina Kostić - Tradicionalna hrana je odlična. Kod nas u kraju se sir i kajmak jedu više nego ovde, ali u Priboju nije praksa da se pripremaju čorbasta jela koje sam u Subotici toliko zavolela - navodi Mladena Laković.