Kako pokrenuti Ljutovo iz letargije?

Ako se neko pita šta se dešava u Ljutovu i uz to ima nameru da napiše i prenese čitaocima ono što bi moglo da bude interesantno ne samo za meštane nego i one kojima je ovo selo uglavnom poznato po (nekada) čuvenoj ljutovačkoj rakiji, onda je mesna zajednica najbolje mesto da postavi pitanja i dobije odgovore. Predsednica Skupštine Margit Godar i dugogodišnji sekretar mesne zajednice Petar Horvat spremno započinju razgovor u kojem se najviše pominju problemi sela i kako stanovnicima Ljutova obezbediti da u 21. veku imaju uslove življenja bar približne onima koji postoje za građane Subotice.

- „Kao predsednica Skupštine mesne zajednice i stanovnik Ljutova, volela bih mnogo toga da bude urađeno u ovom mandatu, ali mnogo toga će zavisiti od materijalnih mogućnosti za rešavanje potreba naselja. Penzionerka sam i jedina starija u rukovodstvu, jer smo u koaliciji vodili računa da u Skupštini i Savetu budu mladi ljudi i moram reći da imam saradnike koji su na visini svog zadatka. Došla sam iz grada pre devet godina ali ljudi koji su ovde rođeni ipak bolje poznaju prilike u selu“, kaže Margit Godar.

Prvi i najveći problem Ljutova je voda za piće, i tu nema mnogo toga da se kaže osim da Ljutovčani piju veoma lošu vodu iz bunara, a da obećana gradska vodovodna mreža nikako da stigne u naselje.

- „Postoji projekat od pre više godina za dovođenje vode u naše mesto, to je povezano sa izgradnjom vodovoda u Tavankutu, ali nemamo nikakvu informaciju da li će i kada to biti i da li će prvo Tavankut dobiti vodu. Problem je, naravno, i to što nemamo kanalizaciju pa postoji veliki broj septičkih jama, što utiče i na zagađenje vode u bunarima, ali s obzirom da o kanalizaciji možemo samo da razmišljamo, vodovodna mreža je primarna za rešavanje, jer većina Ljutovčana iz zdravstvenih razloga sada kupuje flaširanu vodu za piće“, kaže Margit Godar.

Kada ulica nema ime...

U Ljutovu je od 16 kilometara ulica svega šest kilometara asfaltirano, ako se računa i „glavna ulica“, odnosno put koji deli naselje i koji do raskrsnice u centru sela nosi ime Slobodana Principa Selje, a nakon toga Nikole Tesle.

- „Za ovu godinu imamo u planu asfaltiranje jedne ulice, ali je neizvesno da li će do toga doći.  Kada se uđe u selo imamo s desne strane započet Mamužić put do Višnjine ulice. Ove godine doneli smo odluku da Višnjinu ulicu povežemo sa glavnom, koja mu je paralelna, tako da bi nakon toga došli na red da se urade svi putevi između njih, što bi mnogo značilo za selo. To je njegova desna strana, kada se dolazi od grada, a na levoj nema šanse da se kolima uđe ako padne kiša i stvori se blato, jedino u čizmama da se prođe. Taj kraj je Ljutovčanima poznat kao Kobino selo“, kaže Margit Godar.

Uređivanje atarskih puteva u Ljutovu, inače, nije problem, jer se sami meštani organizuju i oni koji imaju mehanizaciju to odrade, ali ove godine vremenske prilike im to nisu dozvolile.

- „Imali smo mogućnosti da se neki putevi nasipaju tucanikom, ali smo rekli – bolje to nemojte, jer će to Ljutovčani sami uraditi kada im kupimo gorivo, što je bio slučaj prošle godine i svi putevi su bili prohodni. Međutim, ove godine se zbog kiša u tom poslu zakasnilo, a u međuvremenu počeli su poljoprivredni radovi, i sada su nam putevi takvi kakvi su“, kaže Margit Godar.

Jedna ulica u Ljutovu ima nekoliko naziva, a zvanično nema ni jedan! Odnosno, još uvek se vodi kao „salaši“ iako se nalazi u centru sela.

- „Kada se uđe u selo imamo s desne strane Mamužić put koji vodi do Višnjine ulice. Delimično je asfaltiran a delimično urađena podloga za asfaltiranje, ali se odustalo, pa su tu rupe i kaljuge.  Još 2001. godine postojala su dva predloga za naziv ove vrlo frekventne ulice, jedan od njih bio je da se zove Dunavska ulica, ali na tome je ostalo, pa se i dalje vodi kao „salaši“, što njenim stanovnicima stvara razne administrativne probleme. Podnosili smo molbe i zahteve da se to reši, ali i posle toliko godina ovo je još uvek ulica bez naziva“, priča Margit Godar.

Sa sličnim problemom susreću se i stanovnici dela koji se naziva Mala Baja, zaseoka od dvadesetak kuća koji je izdvojen pre ulaska u Ljutovo kad se prođe nadvožnjak. Desna strana pripada Ljutovu a leva od puta Maloj Bosni i tu građani imaju nevolje sa adresama i najčešće pozovima koji im stižu za glasanje, pa bi bilo dobro da se razgraniči da na jednoj strani kuće imaju parne a na drugoj neparne brojeve.

Kako pobediti letargiju?

Ljutovo je prema poslednjem popisu imalo 1067 stanovnika, ali selo napuštaju uglavnom mladi koji odlaze „trbuhom za kruhom“, najčešće u grad a mnogi i u inostranstvo. Od predsednice Skupštine saznajemo da mnogo mladih Ljutovčana živi i radi u Irskoj, ali zašto baš tamo, teško je objasniti. Drugi su uhlebljenje našli u industrijskom centru u Malom Bajmoku, i većinom se preselili u grad, ili tek vikendom dolaze u selo.  Mnoge kuće ostaju prazne dok su im vlasnici van zemlje i propadaju.

- „Nije mi jasno zašto tako ostavljaju kuće i zašto ih ne prodaju kada već nisu ovde da ih održavaju, jer našao bi se uvek neko da ih kupi? Mnogo je onih koji nemaju krov nad glavom pa bi bili srećni da dođu do njega, umesto da nepovratno propadaju.  Imala sam priliku da vlasnicu jedne kuće koja se rušila i mogla da predstavlja opasnost za komšiluk pronađem preko fejsbuka u Švajcarskoj i kažem joj da nešto uradi. Kuću su, doduše, posle toga srušili, ali ostala je tamo gomila ruševina, pa ću morati opet da zovem da se to ukloni“, kaže Margit Godar.

Da bi mladi ostali na selu, morali bi da imaju uslove za to, a u Ljutovu ih baš nema mnogo, u Domu kulture radi jedan kafić, Fudbalski klub „Bratstvo“ bori se u subotičkoj ligi ali objekti kojima raspolaže su ruinirani, u okviru kulturno-umetničkog društva aktivna je samo tamburaška sekcija jer folklornu treba finansirati a nema se odakle, dok će dramska možda postati aktivna od jeseni, ali nema mnogo zainteresovanih.

- „Letargija je uhvatila ljude u selu, svi su u svojim kućama i niko neće da se bavi društvenim radom, još penzioneri koliko- toliko, ali nema onoga da se skupimo i razgovaramo, pa ako se neki problemi ne mogu rešiti, bar da se saslušamo. Ovde je 25.  maja bila provala oblaka i voda je prodrla u kuću našeg sugrađanina Vojina Pisanića, do visine od preko jednog metra, i uništila mu gotovo svu imovinu. Apelujemo sada preko mesne zajednice da oni koji imaju belu tehniku koja je još upotrebljiva, a nije im potrebna, da na taj način pomognu ovom našem stanovniku.  Da se jave na telefon mesne zajednice 4767-552“, kaže Margit Godar.

Na inicijativu predsednice Skupštine mesne zajednice, u Ljutovu je formirano Udruženje žena, kao nevladina organizacija, koje sada ima dvadesetak članica i one se sastaju ponedeljkom i sredom.

- „Registrovane smo kao udruženje i pošto je Pokrajina raspisala konkurs hoćemo da apliciramo na sredstva, možda za neku manifestaciju ručnih radova i slično, a od jeseni bavićemo se i slamarstvom. Najvažnije je da se družimo i da jedna drugoj pružimo podršku, jer u sadašnjoj situaciji na selu je mnogo toga na ženama i one su vodeća radna snaga – ako ćete od održavanja kuće, dvorišta, bašte, živine i sitnije stoke, pa čuvanja dece i kuvanja, zaista su maksimalno opterećene, pa bar tu u mesnoj zajednici da nađu neki mali „ventil“ u svom životu“, kaže Margit Godar.