Kako prepoznati žrtvu trgovine ljudima?

Nedostatak medicinskih dokaza jedan je od glavnih razloga zbog kojeg počinioci ovog teškog krivičnog dela prolaze nekažnjeno, istakao je prof. dr Slobodan Savić, sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, dodajući da je cilj današnje tribine bio da stručnoj javnosti ukaže na koji način mogu da prepoznaju žrtvu nasilja, koji su medicinski problemi sa kojima se te osobe suočavaju, kao i kako da dokažu tragove nasilja i ostalih štetnih posledica ovog krivičnog dela.

- Problem prepoznavanja tragova nasilja je u tome što povrede koje zadobijaju žrtve trgovine ljudima u najvećem broju slučajeva prolaze za vrlo kratko vreme. U pitanju su povrede nastale prilikom tučenja, batinanja i vezivanja, koje se uglavnom manifestuju kao krvni podlivi i ogrebotine koje traju do 10 dana, nakon čega više nisu vidljive. Međutim, pokazali smo da postoje i trajne posledice, kao što su posekotine nožem od kojih ostaje trajni ožiljak ili u slučaju nastanka preloma koji se do kraja života mogu dokazati da su postojali. Dakle, načini postoje, ali je problem što je vremenski period između nastanka povrede i pregleda žrtve poprilično dugačak - rekao je prof. dr Savić.

Prema rečima Adrijane Radojčić, članice Udruženja građana "Atina" koje već 16 godina pruža pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima, problem je i to što prijavljivanje ovog krivičnog dela vrlo retko dolazi od samih žrtava, zbog specifičnog položaja u kojem se nalaze, a to su potpuna isključenost, zastrašivanje i mučenje koje svakodnevno proživljavaju.

- Naše iskustvo je pokazalo da su to i dalje najčešće žene, odnosno devojčice ispod 18 godina, koje bivaju otrgnute iz sopstvenih porodica i okruženja, a zatim se veoma dugo zadržavaju u toj situaciji, najčešće zbog straha i nasilja koje trpe od strane počinioca - objasnila je Radojčić, dodajući da je potrebno unaprediti i sudski postupak procesuiranja počinioca, kao i postupak kompenzacije žrtava. - Nažalost, pokazalo se da je najčešći prosek izrečene kazne svega pet godina, iako je najveća zaprećena kazna za ovo krivično delo 12 godina zatvora. Kada je u pitanju kompenzacija žrtvi, do sada su izrečene svega dve presude za nadoknadu štete žrtvi.

Lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima odlučio je da svoje aktivnosti u ovoj godini usmeri na edukaciju i prevenciju, pre svega, dece, đaka i roditelja, ali i zaposlenih u ustanovama socijalne, zdravstvene zaštite i obrazovanja. U tom cilju, početkom meseca održan je javni čas u Politehničkoj školi, kada su učenici viših razreda bili u prilici da saslušaju i porazgovaraju sa autorkama specijalne emisije "Žena u kutiji". Današnja tribina, kako je naglasio koordinator Lokalnog tima, Ilija Đukanović, samo je nastavak aktivnosti koje će biti zastupljene tokom cele godine.

- Neki od naših članova, poput Fondacije "Tijana Jurić", već su uradili edukaciju za roditelje, tako da ćemo tokom godine imati veliki broj aktivnosti u cilju edukacije i prevencije trgovine ljudima - poručio je Đukanović.