Kako se greju Subotičani: da li je kod komšije račun uvek niži, a stan topliji?

Možemo biti ljubitelj zime ili nam ne mora biti omiljeno godišnje doba,  ali je činjenica da svi volimo da ledeni zimski dan završimo ušuškani u toplom domu. Cena koju za to zadovoljstvo plaćamo druga je priča - iskustva uglavnom govore da je kod komšija, poznanika i prijatelja grejanje gotovo uvek jeftinije ili nam se bar tako čini. Ipak, istina je da na visinu mesečnih računa odnosno ukupan iznos koji treba izdvojiti za čitavu grejnu sezonu utiču brojni faktori.

Pristalice tople kućne atmosfere koju stvara vatra u smederevcu ili pećima na drva,  ove godine morali su za metar kubni drva da izvoje 8 hiljada dinara, ili 7.5 hiljada, ukoliko su ogrev obezbeđivali u predsezoni. 

 - Najčistije i drvo koje najbolje greje jeste bukovo. Već godinama se grejemo na drva, i potrošimo oko 6.5 kubika drveta, a grejemo 54 kvadrata stambenog prostora. Naravno, efikasnost zavisi pre svega od grejnog tela - da li je smederevac,  crepana peć ili kotao povezan na centralno grejanje - kaže sugrađanka Marijana, ističući da crepana peć i nakon gašenja vatre duži vremenski period drži toplotu. 

Sudeći po prodaji čvrstog goriva, interesovanje za ovaj vid zagrevanja stambenog prostora ne jenjava, budući da je ona standardna već godinama unazad. 

 - Prodaja je nekako standardna, ne raste, ali ni ne opada. Cena drveta nije se menjala,  s tim da je ono tokom letnjih meseci jeftinije za 500 dinara po kubiku. Pelet košta 420 dinara po džaku, u kome ima 15 kilograma. Što se tiče uglja, domaćeg uglja nema već uvozimo iz Bosne i Crne Gore, a cena je 20 hiljada za tonu. Ugalj nije toliko popularan kao ranije, ljudi više vole te "čistije" varijante - kaže Vuk Babić, vlasnik i direktor drvare. 

Iako je pelet u jednom trenutku doživeo ekspanziju kao jedan od najjednostavnijih i najisplativijih izvora toplotne energije, drastične promene u cenama bile su dovoljan razlog da građani od njega odustanu, objašnjava naš sugrađanin. 

 - Grejali smo se na pelet ranije, i za 75 kvadrata trošili smo oko 3.5 tone po sezoni. Kada se desilo to drastično poskupljenje peleta, gde je cena porasla skoro duplo (sa 24 hiljade po toni na 46 hiljada), počeli smo da kombinujemo pelet i struju - inverter klimu, tako da smo te zime preko dana koristili peć na pelet a noću grajali na struju. Na taj način potrošili smo 2 tone peleta, plus dodatni troškovi za struju. Ove godine, odlučili smo da se grejemo isključivo na struju, a raspored prostorija u kući nam omogućava da prostor zagrejemo sa inverter klimom i jednim panelnim radijatorom. Decembarski račun bio je 14 hiljada, pa je moja neka procena da ćemo ove godine na grejanje potrošiti oko 60 hiljada. Inače, temperatura u prostorijama nikad nije ispod 23.5 stepena - kaže S. M. iz Male Bosne, ističući da bi, ukoliko dođe do gasifikacije, prešao na ovaj vid grejanja - Ako se ispostavi da je jeftinije od peleta, prešao bih na gas, mislim da to jeste komfornije od peleta, ali ni tu nema previše obaveza.

Gasifikacijom su trenutno obuhvaćene gradske mesne zajednice, kao i 15 od 18 prigradskih mesnih zajednica, dok je ukupan broj korisnika gasa veći od 14.5 hiljada. 

- Cena gasa za domaćinstva iznosi 5.19 dinara po kilovatu sa PDV-om, i nije se menjala od novembra 2023. Prema podacima AERS-a, a primenom cena Suboticagasa, okvirna cena po metru kvadratnom bez PDV-a u toku grejne sezone (60 kvadrata, 20 stepeni, 16 sati grejanja, 180 dana u grejnoj sezoni) iznosila bi 118 dinara po kvadratu, odnosno oko 7000 mesečno. Različite su situacije kod domaćinstava i stambenih zgrada jer troškovi grejanja zavise od kvaliteta gradnje, od veličine prostora koji se greje, temperature u prostoru, stepena korisnosti uređaja, izolacije prostora, kvaliteta vrata i prozora i slično - objašnjava Timea Horvat, direktor "Suboticagasa". 

Grejanje na gas donosi brojne benefite i visok nivo komfora, ali sugrađani ističu da su im računi iz godine u godinu sve viši. 

 - Temperatura je podešena na 22 stepena, i uvek nam je toplo, tu nemam zamerke, ali kad stigne račun, to je druga priča. Grejemo oko 110 kvadrata, i računi za novembar i decembar bili su 19 i 20 hiljada. Pre poskupljenja, računi su nam bili maksimalno 11 hiljada, i tada je bilo izuzetno povoljno. Sad već ozbiljno razmišljam da pređemo na drva, jer za mesečni račun za gas mogu da kupim 2.5 kubika drva, što sigurno neću da potrošim za mesec dana - kaže sugrađanin Đorđe. 

Kada su u pitanju stambene zgrade i drugi višeporodični objekti, čest je slučaj da im toplotnu energiju isporučuje "Toplana", što je verovatno i najkomforniji vid grejanja, budući da jedina obaveza stanara da uplati račun. 

 - Mi grejemo 11 hiljada korisnika. Radimo 24 sata, jedan smo od retkih toplana u Srbiji koja svojim potrošačima isporučuje toplotnu energiju tokom svih 24 sata. Mi smo prva topalna koja je još 2005. godine uvela uplatu po potrošnji, znači koliko potrošite, toliko platite. U svakoj zgradi postoji kalorimetar, prema kvadratnom metru svaki korisnik plati - kaže direktor "Toplane" Saša Petković, i podseća da grejna sezona počinje 15. oktobra, a po potrebi i ranije - Po potrebi, grejna sezona može početi od 1. oktobra, ako je temperatura u 21h tri dana zaredom ispod 12 stepeni, i traje do 15. aprila, a po potrebi do 30. aprila, što isto zavisi od temperature. Već početkom maja mi krećemo u remont, tu je kraj grejne sezone. Toplana je sigruna što se tiče grejanja i servisa, to je najjednostavnije, sigurni ste da će vam dom biti zagrejan. 

Ipak, pored svih pogodnosti koje donosi ovaj vid grejanja, naša sugrađanka ističe da je račun za grejanje poprilično veliki udar na kućni budžet.

 - Zadovoljna sam grejanjem, u stanu je uvek toplo, i tu nemam nikakvu zamerku. Stava sam da topao dom nema cenu, ali opet, u najhladanijim mesecima nam račun za grejanje ide preko 14 hiljada dinara, a živimo u stanu od 58 kvadrata. Ostalih meseci tokom grejne je tu oko 10 hiljada, i nešto preko 2 hiljade onih meseci tokom kojih se ne grejemo. Razmišljamo da pređemo na inverter klimu, da probamo pa da vidimo da li će biti povoljnije - kaže naša sugrađanka. 

Kvalitet života, komfor i toplota naših domova na kraju ne zavise samo od načina grejanja, već i od drugih brojnih faktora, koji ne utiču samo na ove faktore, već i na samu visinu novčanih sredstava koju ćemo svakog meseca izdvojiti za grejanje. Zato se iz godine u godinu apeluje na ulaganja u energetsku efikasnost, kako bi se toplota u što većem obimu zadržavala unutar prostorija. 

 - Već odavno je poznato da određene vrste grejanje loše utiču na zdravlje, i tu se ne misli samo na loše uređaje, već i na loše vrste goriva. Zato radimo na promociji raznih vrsta grejanja, a najnovija dostignuća su toplotne pumpe, mada i one nose određene vrste ekoloških izazova. Jedna vrsta su voda- vazduh, kada se toplota crpi iz zemlje, a mi ćemo uvek stati na stranu pumpe vazduh-vazduh, dakle to su razni invertori, koji na uslovno rečeno, bolji ekološki način proizvode toplotnu energiju. Ali nije to rešenje. Postoji ozbiljan potreba da se pređe na bolja ložišta, poput daljinskih i etažnih grajanja - kaže Zvezdan Kalmar iz Cekor-a, ističući da bi to trebalo postaviti kao prioritet - Država mora kao svoj prioritet da postavi rešenje energetske efikasnosti - izolovanje, promena prozora, vrata, sledeći korak je poboljšanje grejanja, čime će se poboljšati i kvalitet vazduha. Recimo idealna izolacija za Suboticu bila bi zid debljine 38cm plus izolacija od stiropora 20 cm.