Kako zaštititi podatke o ličnosti u eri digitalizacije?

Kada je u pitanju zaštita ovih podataka, situacija u Srbiji je vrlo slična onoj u Evropskoj uniji, rečeno je na panel diskusiji. Zbog razvoja visokih tehnologija i ubrzane digitalizacije ceo svet se suočava sa istim izazovom - lični podaci su sve izloženiji, sve je veći napad na njih i sve ih je teže sačuvati.

- U vreme digitalizacije i sve veće upotrebe veštačke inteligencije, postavlja se pitanje kako zaštititi podatke o ličnosti kada ne možemo da pratimo njihov tok, pa čak ni to da li se oni izvoze van Srbije na neki server ili klaud. Sa svakim novim "e" (e-uprava, e-banka, e-dnevnik, e-pacijent...) uvodi se neki novi način obrade podataka. S jedne strane u pitanju je mnogo efikasniji i brži sistem, a sa druge strane pitanje je kako ti podaci cirkulišu, da li se dovoljno štite i tu je ta opasnost civilizacije - priča Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - Naš zadatak je da pokušamo da objasnimo onima koji rukuju našim podacima koje su njihove obaveze i kako da to rade bezbedno, a da ostvare svrhu obrade.

Osim onih koji imaju zakonsku obavezu da ih obrađuju, svoje lične podatke treba da čuvaju i sami građani, ukazao je poverenik.

- Naša je obaveza da podižemo svest kod građana o značaju zaštite podataka o ličnosti. U ove podatke ne spadaju samo ime, prezime, adresa i JMBG, već i IP adresa, a u podatke o vašoj ličnosti spadaju i vaše kretanje, koja kola vozite, šta oblačite... - navodi Marinović - Samo podizanje svesti može doprineti da zaštita podataka o ličnosti bude na mnogo višem nivou u našoj zemlji.

Govoreći o informacijama od javnog značaja poverenik Marinović objašnjava da oko 90 odsto žalbi stiže od građana.

- Građani su ti koji se najčešće žale na neadekvatno postupanje ili nepostupanje državnih organa po pitanju zahteva za pristup infomacijama od javnog značaja. Oko 10 odsto žalbi podnose novinari, ali na primer tokom vanrednog stanja procenat žalbi medijskih kuća je skočio na čak 37 odsto. Tada su novinari tražili one informacije koje su interesovale sve građane, poput bolničkih kapaciteta, broja zaraženih, preminulih i drugo - zaključuje Marinović i dodaje da je u praksi zaživelo kažnjavanje ustanova i institucija koje nisu ponudile tražene informacije od javnog značaja.

Današnja panel diskusija realizovana je u okviru projekta "Jačanje vladavine prava u Srbiji", koji finansira EU i Vlada Nemačke, a implementira GIZ.