Kamp srpske tradicionalne muzike okupio 50 školaraca

Na kampu su učestvala deca od sedam do 19 godina, koja su pesmom upoznali sve krajeve gde živi naš srpski narod. Sa njima su radili Marko Kačarević, profesor etnomuzikologije Branko Tadić i Jelena Miljević.

- Trudimo se da tradicionalne, pomalo zaboravljene pesme svih krajeva izvodimo na različite načine, dvoglasno, troglasno, „na bas“...  Želimo da ih naučimo svemu što je njima nepoznato, a lepo i zanimljivo – kaže Marko Kačarević, vođa Srbskih pravoslavnih pojaca. - U vremenu kiča i šunda deci treba da damo alternativu da nauče nešto što vredi, a ovaj kamp to upravo jeste. Veliko je interesovanje za njega, ali možemo da okupimo samo 50ak dece, koja se druže i okupljaju oko sjajne ideje. Koren sveg postojanja je tradicija a mi je njima prenosimo kroz muziku, učenje i druženje.

Na Kampu tradicionalne muzike rodila su se velika prijateljstva. Bilo da učestvuju prvi ili peti put, deca sa jednakim žarom uče da pevaju ali i pažljivo slušaju predavanja.

- Ovo mi je peti kamp. Od šeste godine sam počela da pevam u horu „Iskončići“, a  ovaj kamp mi omogućava da unapredim svoje vokalne sposobnosti. Pored toga mi se svi jako lepo družimo, pomažemo jedni drugima i ovo je predivno iskustvo – kaže trinaestogodišnja Anđela Bogdanović. – Sve pesme su mi lepe, ali ja najviše volim one sa Kosova, naročito „Vilu sa Košara“.

Milena Korać, učenica petog razreda OŠ „Sonja Marinković“, već četiri puta učestvuje u kampu.

- Ovo je jako značajno za decu koja vole da se izražavaju muzikom, ali i da na zanimljiv način nauče i priče o tome kako su neke pesme nastale. Omiljena pesma mi je „Orahovcu bašto rajska“, ali sve pesme su lepe i nose neku svoju emociju – dodaje Milena.

Pesma koju originalno izvodi njihova vršnjakinja Pavlina Radovanović iz Orahovca omiljena je i Milici Dimić iz OŠ „Sonja Marinković“.

- To je jako emotivna pesma, a imali smo priliku i da budemo na nastupu zajedno sa Pavlinom i zaista smo se svi lepo družili. Trudim se da sve ovo što smo ovde naučili predstavim i mojim vršnjacima, koji slušaju drugačiju vrstu muzike ali vole da čuju i ovo – ističe Milica.

Za Petru Zorić iz OŠ „Jovan Mikić“ ovo je bila jedinstvena prilika da upozna tradicionalnu muziku.

- Ovo mi je treći kamp i svake godine mi je sve bolje. Svaka pesma je zahtevna na svoj način ali se može savladati da jako lepo zvuči. Svakome bih preporučila da dođe, oseti sjajnu atmosferu i druženje i, naravno, nauči nešto novo – poručuje Petra.

Sa njom se slaže i Milica Radulović, koja poručuje svojim vršnjacima da se priključe.

- Većina njih ne zna ove pesme, a ako ih mi mladi ne sačuvamo one će se zaboraviti. A to bi bila velika šteta za našu kulturu jer su jako lepe i vredne – smatra Milica.

Kada je čuo za održavanje kampa Stefan Maravić, učenik šestog razreda OŠ „Sonja Marinković“, nije imao dilemu da li da se prijavi.

- Moja sestra je krenula prva, stalno sam išao da je gledam, jako su mi se svidele pesme i to me je inspirisalo da se i ja prijavim i dođem u kamp. Ovo mi je prvi kamp i baš mi se sviđa. Dečaka ima malo, za sada mi nije tako dubok glas pa se uklopim – kaže Stefan.

Po uzoru na sestru Kalinu, ovoj raspevanoj družini priključio se i najmlađi učesnik, šestogodišnji Mateo Mrđa.

- Jako mi se sviđa, svi me paze i pomažu mi da naučim tekstove koji nisu baš laki. Ali sigurno ću doći ponovo – odlučan je dečak.

Teodora Tuco iz OŠ „Jovan Mikić“ smatra da su ovakvi događaji važni i za očuvanje tradicije i za učenje o nekim stvarima koje se ne mogu pročitati u udžbenicima.

- Idem u baletsku i muzičku školu, gde sviram čelo. Ovde sam zavolela etno pevanje i volela bih njime da se bavim posebno – kaže Teodora.