Kanalizacija jedan od većih problema MZ "Zorka"

Novoizabrano rukovodstvo Mesne zajednice Zorka posle dva meseca u sredu je sazvalo zbor građana na čijem dnevnom redu je bila mogućnost izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže i pitanja razvoja ovog dela grada, ali se razgovaralo i o drugim temama koje su interesovale građane. Na njihova pitanja odgovarali su predstavnici Direkcije za izgradnju grada, Zavoda za urbanizam, javnih komunalnih preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ i „Čistoća i zelenilo“ i „Suboticatransa“.

- „Uoči izbora kružile su priče o tome da će posle njih početi izgradnja vodovoda i kanalizacije u mesnoj zajednici i potpisivala se peticija, pa smo sazvali ovaj zbor da bi takve nedoumice raščistili i da o mogućnostima razvoja ovog područja dobijete informacije iz prve ruke, od stručnjaka koji vode javna komunalna preduzeća i grad“, obratio se na početku građanima Zoltan Kudlik, predsednik Saveta Mesne zajednice.

Da bi došlo do bilo kakve izgradnje komunalne infrastrukture, neophodno je najpre uraditi regulaciju ulica, a teritorija Zorke sa 68 ulica i 5500 stanovnika prilično je razuđena i stihijski građena i komunalni problemi dugo godina nisu rešavani.

„Ovo je deveta godina da sam predsednik Komunalne komisije i sada su na čelu Mesne zajednice mladi ljudi koji su spremni da rade i da se angažuju. Nismo, na žalost, jedina mesna zajednica koja ima probleme, inače bi ih pre mogli rešiti. Tu su i Peščara, Železničko naselje, Makova sedmica i druge, tako da grad mora da vodi računa o ravnomernom razvoju. Za ova dva meseca postavljena su uređena autobuska stajališta, a u ulici Proleterskih brigada sanirali smo problem udubljenja na kolovozu, do kojeg ne bi došlo da postoji sistem odvođenja otpadnih voda. Mi smo lokalnoj samoupravi već predali naš plan za narednu godinu, a šta će od toga biti realizovano, zavisiće od finansijskih mogućnosti. Ono što nam je veoma važno jeste da se reši pitanje regulacije ulica“, rekao je Adam Pletl, predsednik Komunalne komisije i zamenik predsednika Saveta mesne zajednice.

Uske ulice zadaju muke

Mesna zajednica Zorka u poslednjih nekoliko decenija sve se više naseljava, a mnogi su zbog jeftinog zemljišta i mirne okoline rešavali da se skuće na njenom pesku. Najčešće je to bila gradnja bez dozvole, pa sada moraju da legalizuju kuće da bi dobili sve ono što spada u komunalnu infrastrukturu. A da bi ona stigla u Zorku, ulice treba urbanistički regulisati da bi vodovod i kanalizacija mogli da prođu njima.

- „Zavod za urbanizam je još 2006. godine izradio Plan detaljne regulacije za Mesnu zajednicu Zorka – istočni deo koji obuhvata područje od ulice Petra Popovića Age prema Peštanskoj pruzi ka istoku. Tim planom je predviđena regulacija svih ulica na ovoj teritoriji što je neohodno zbog uvođenja komunalne infrastrukture.  Međutim, mnoge ulice ovde su vrlo uske, što smo ustanovili obilaskom terena, negde svega pet-šest metara, a zakonski propisi traže mnogo veću širinu.  Da bi se ona povećala, nije dovoljno samo povući ograde na pojedinim parcelama, jer sama regulacija podrazumeva i promenu imovinskopravnih odnosa, što znači da deo parcele koji će pripasti ulici mora da pređe u vlasništvo grada. To je proces koji ne ide brzo i nije jednostavan ni jeftin“, objasnila je Snežana Davidović, planer hidrotehnike u Zavodu za urbanizam.

Prema njenim rečima, određene tehničke mogućnosti za izgradnju vodovodne mreže postoje, jer je osnovna mreža izgrađena kroz ulice Sutjeska i Proleterskih brigada, dok je pitanje izgradnje kanalizacije dosta teže rešiti:

- „Uslov za izgradnju kanalizacije bio bi da se produži Kolektor VII od ulice 51. Divizije da bi prešao na teritoriju ove mesne zajednice i prihvatio otpadnu vodu kao i Kolektor IV kroz Sarajevsku i Grabovačku ulicu. Tehnički uslovi postoje, ali to podrazumeva velika finansijska ulaganja“, rekla je Snežana Davidović.

Kada je reč o vodovodnoj mreži, u 2007. godini izgrađeno je 3300 metara i voda je stigla u Sutjesku ulicu, Filipa Filipovića i Proleterskih brigada. Ali, za prve tri godine svega 27 građana se na nju priključilo.  Sada se u „Vodovodu“ radi projekat za još 9 kilometara vodovoda.

- „Na osnovu zahteva iz vaše mesne zajednice, prioritet je bila izgradnja vodovoda i to nastavak u ulici Edvarda Kardelja od Josipa Kolumba do Sonje Marinković.  Ulica Sonje Marinković obuhvata jedan reon sa zatvaranjem u Balzakovoj ulici. U toku je izrada projekta i dužina koja se planira je 9 kilometara.  Plan će biti završen u februaru ili martu, nakon čega ćemo dobiti i građevinsku dozvolu koja će važiti dve godine, ali sredstva nisu obezbeđena“, rekla je građanima inženjer Marija Nađ Abonji, rukovodilac investicije u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“.

- „Neki delovi mreže bi mogli da se izgrade, ali količinu i kvalitet vode možemo da obezbedimo tamo gde se ona može formirati prstenasto, za čega ovde ima jako malo mesta jer ulice nisu regulisane. Za projektovanje vodovoda izabrali smo taj deo mesne zajednice jer je Zakon o planiranju i gradnji dozvoljavao izgradnju samo na zemljištu u državnom vlasništvu. Sada se zakon promenio i možemo da dobijemo saglasnost i od privatnih vlasnika ali u ulicama čiji su delovi regulisani“, rekla je Marija Nađ Abonji.

Nazivi ulica - Građani su postavili pitanje kada će pojedine ulice, kao što je 471.Nova, dobiti table sa nazivima ulica. „Prošle godine mesna zajednica je od Pokrajine dobila 200.000 dinara za ulične table pa su nabavljene 53 table. Za ovu godinu smo konkurisali i dobili 50.000 dinara, tako da će biti postavljeno 16 tabli, a jedna od njih će biti 471.Nova“, odgovorio je Adam Pletl, predsednik Komunalne komisije u Mesnoj zajednici Zorka.

Autobusom do bolnice

O problemu odvođenja otpadne i atmosferske vode najviše su govorili građani Platonove ulice, koja se nađe potopljena posle svake kiše. Nevolje imaju i u drugim ulicama, jer su septičke jame pune.  Ilija Nikolić iz ulice Petra Popovića Age rekao je da su građani sami finansirali da se iskopa otvoreni kanal, ali se on vremenom zarušava jer nema ko da ga održava.

Građani su predstavnici Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ postavili više pitanja, pored ostalog i kada će dobiti tipske kante za smeće.

- „Određeni broj kanti biće nabavljen do kraja godine, a onda predstoji da se u saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada utvrdi u kojim mesnim zajednicama su najpotrebnije. Vaša mesna zajednica nije na spisku za dodelu, ali treba zvanično da se obratite i zatražite, pa će se nakon toga videti šta će moći da se uradi. Do tada možete da odlažete smeće u raznim posudama i vrećama, a ukoliko dođe do toga da ga ne odnesu, odmah zovite „Čistoću“ i uložite reklamaciju. Za sve probleme koje imate inače možete da se obratite mesnoj zajednici, to je najbolji način komuniciranja sa ovim i drugim javnim komunalnim preduzećima“, rekla je Elizabeta Tumbas, rukovodilac radne jedinice „Zelenilo“. Ona je takođe napomenula da sami građani često stvaraju divlje deponije smeća, i da bi trebalo da prijave one koji to čine. Trenutno je Bezdanska ulica pretvorena u divlju deponiju.

- „Divlje deponije ne nastaju u toku jednog dana. Grad ima organizovano odnošenje smeća, a ported toga troši 10 do 15 miliona dinara godišnje za otklanjanje divljih deponija jer građani neće da kupe žute vreće. I kada se one uklone, posle nekog vremena ponovo nastaju“, rekao je Peter Blau, direktor Direkcije za izgradnju grada.

Stanovnici Zorke zadovoljni su što je „Suboticatrans“ uveo liniju i na njihovoj teritoriji, ali bi voleli da ona, bar u toku vikenda, bude produžena do Bolnice, sa jednim ili dva polazaka.

- „Linija dva je počela da saobraća 2002. godine i tada nam je obećano da će ulica Proleterskih brigada biti proširena, jer je za autobuski saobraćaj sa 3,40 metara širine bila neuslovna. Proširena je na samo 4 metra, pa je i dalje neuslovna, a mi i dalje vozimo. Broj polazaka se povećao do sada na 30.  Što se tiče produženja, jedna anketa je pokazala da bi sve mesne zajednice htele – liniju do Bolnice!  Videćemo šta možemo da učinimo da u toku vikenda, nedeljom kada su posete, bude jedan ili dvapolaska do Bolnice!“, rekao je Milan Vasović, pomoćnik direktora „Suboticatransa“.