Kanalizacija truje rezervat prirode
Katastrofa: Isušenim koritom rečice Kiroš odnedavno teče voda koja sadrži ogromne količine pene, što je pokazatelj da su jezera Ludaš i Palić zagađena. Istraživanja su pokazala da ova jezera „guši" i oko 2,5 miliona kubnih metara organskog mulja koji treba izvaditi.
Rečica Kireš, koja je povezana sa jezerima Palić i Ludaš, odavno je presušila, ali se nedavno u njoj pojavila voda sa velikom količinom - pene! Isušeno rečno korito napunilo se vodom koja se u Kireš preliva iz jezera Ludaš, a pena koja se stvara pokazuje koliko je zagađeno ovo zaštićeno prirodno dobro.
Jezero Ludoš je „mlađi brat" Palićkog jezera, koje je od 1994. godine zaštićeno kao Specijalni rezervat prirode, ali se ono neprestano truje jer se u njega ulivaju sve otpadne vode naselja Palić. Ova pojava zabrinula je i meštane obližnjeg naselja Hajdukovo koji su zatražili da se ispita o kakvom se zagađenju radi i koliko je ono opasno.
Bez filtera
- Pena se uglavnom javlja u zimskim mesecima. Alge nisu dovoljno aktivne, a silna količina deterdženta i ostalih mineralnih soli uliva se u ovo jezero iz naselja Palić, hotelskih kompleksa i 11.000 domaćinstava, bez minimalnog tretmana. Ove vode uništavaju i degradiraju prirodna staništa, prirodni rezervat i turistički sektor uopšte - konstatuje ekolog Ištvan Hulo.
Pena iz Kireša koja signalizira kakvo je stanje u jezerima Ludaš i Palić samo je vrh ledenog brega. Istraživanja su pokazala da ih guši i oko 2,5 miliona kubnih metara organskog mulja koji treba izvaditi.
- Dno jezera je mrtvo, nema kiseonika, živog sveta, ribe nemaju hrane i ceo sistem je blokiran. Problem je što godinama nema zaštite, pa milioni kubnih metara otpadnih voda punih deterdženata i mineralnih soli zagađuju jezero koje ima najveći nivo zaštite. Umesto da se problem rešava on se decenijama zataškava - objašnjava Hulo.
I umesto da su ova jezera mamac za investitore na Paliću, ona u stanju u kome su danas predstavljaju crnu ekološku tačku Vojvodine. Ministarstvo zaštite životne sredine finansiralo je izradu projekta za trajno rešenje ekološkog problema Palića.
Kanalizacija može, zidanje - STOP
Dok se posredstvom gradske infrastrukture Ludoš zagađuje, dotle se građanima koji stanuju uz jezero, upravo zbog očuvanja ovog rezervata prirode, zabrane gomilaju. Tako meštanin Milan Uzelac navodi da je na svom salašu uz samu južnu obalu jezera hteo da podigne vidikovac, nije mu dozvoljeno iz Zavoda za zaštitu prirode Vojvodine, jer bi to moglo da uznemiri ptice. Nije mu dozvoljeno da izgradi ni mol, a po uredbi o zaštiti Specijalnoj rezervata „Ludoško jezero" iz 2006. godine, ne sme da zapali ni vatru u svom dvorištu za roštilj, ili za kuvanje riblje čorbe. Doduše, u toj uredbi stoji i da se u jezero ne sme odlagati nikakva vrsta otpada, ali niko nije zabranio izlivanje palićke kanalizacije u jezero Ludoš.
Nema dovoljno novca
- Projekat spasavanja jezera je skup i ne može se do kraja finansirati budžetskim sredstvima, već se mora tražiti pomoć međunarodnih fondova - objasnio je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Građani Palića osamdesetih godina samodoprinosom su izgradili kanalizacionu mrežu, ali prečistač koji bi štitio jezero u koje se ulivaju otpadne vode njihovog naselja nikada nije izgrađen. Posle više decenija, prošle godine, krenulo se sa mrtve tačke i izgrađen je deo kanalizacionog vodovoda koji će spojiti Palić sa novoizgrađenim prečistačem na koji se slivaju otpadne vode iz grada. Da bi završili ovaj projekat, potreban je novi kredit koji je dogovoren sa EBRD.
Dno jezera je mrtvo, nema kiseonika, živog sveta, ribe nemaju hrane i ceo sistem je blokiran - kaže Ištvan Hulo, ekolog.
I u opštinskom i u republičkom budžetu postoji pozicija za kredit od 11 miliona evra kojim bi se, između ostalog, dovršio potisni vod od Palića do prečistača. Dakle, ostalo je da se uradi kraći, ali skuplji vod zbog postavljanja pumpi i podizanja nivoa voda - kaže Petar Balažević, pomoćnik direktora u JKP „Vodovod i kanalizacija", i dodaje da trenutno na Paliću postoji prečistač koji obavlja samo biološko bez hemijskog prečišćavanja otpadnih voda.
Tatjana Aleksić
