Književno veče: Vojvodina Calling
„Simpatično blagi“ junak knjige Gabora Redeija, objavljen pod nazivom Saját néző (Sopstveni gledalac) je digitalni urođenik, koji – za suštinsku razliku od svojih modela u književnosti – glasa za privatni život čak i sada, u eri javnoživotne konjuktura-poezije. Prema tekstu sa korice knjige Janoša Tereija, mladi pesnik „u svojim kratkim i bistroumnim, ponekad oštrim pesmama trudi se da postiže preciznost mesara, koji razdvaja meso od kosti“.
Knjiga Hüllők és izzók (Gmizavci i sijalice) Ileša Molnara je rezultat eksperimenta u traženju forme, u kom mladi autor isprobava granice pojmovnika balade, filozofske lire, a ponekad i pejzažno-opisne poezije. Pitanja, koje mladi pesnik pokreće sa puno snage, prožimana su „uzvišenošću indikativa“, doživljajem pronalaženja konceptualnog, meditativnog tona.
U svojoj knjizi pod radnim nazivom Vademecum, koja će uskoro ući u štampu, Tamaš Korpa montažnom i flešbek tehnikom stvara oduševljavajuću kakofoniju jezičkih registara, koji su veoma udaljeni jedni od drugih, rastavlja i sastavlja retoriku. Sabolč Olah je o njegovim tekstovima napisao sledeće: „Kao liričar, Tamaš Korpa je strastveni zapisničar sazvučja, koja se nenamerno pojavljuju tokom igre, kada pesnik napušta jezik, da bi on osećao, razmišljao umesto njega.“
