Ko je imao ključnu ulogu u bankrotu "Fidelinke"?

Autori teksta su imali uvid u dokumente koji ukazuju da je Čado kontrolisao firmu na Britanskim Devičanskim ostrvima koja je dobila 6,9 miliona dolara na ime transfera iz Agrohema, pre njegovog bankrota. Istovremeno, “Navip”, čiji su samo vinogradi vredeli oko 30 miliona evra, prodat je za ispod 6 miliona evra, a “Fidelinka” je od uspešne firme ubrzo postala gubitaš. Zbog toga je 1.300 radnika u ova tri preduzeća ostalo bez posla.

Prema istraživanju ”Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara”, nekadašnji makedonski ministar Žanko Čado je pre “Fidelinke” postao vlasnik novosadskog “Agrohema”. Ovo preduzeće, “Fidelinka” i Čado, prema tekstu koji je objavila “Slobodna Evropa”, dovode se u vezu preko dokumenata o stečajnom postupku “Agrohema” koja se nalaze u sudu, gde se navodi da je “Agrohem” je u decembru 2007. uplatio 6,9 miliona dolara na račun kompanije “Alysun Marketing” na Britanskim devičanskim ostrvima iza koje stoji Čado. Novac je, navodno, bio namenjen za kupovinu 37 odsto akcija subotičke “Fidelinke”, tada jednog od najuspešnijih preduzeća u mlinsko-pekarskoj industriji u zemlji. Čadova firma “Alysun Marketing” preuzela je 19 odsto akcija “Fidelinke”. Druga firma sa Britanskih devičanskih ostrva – “Mowbray Systems” – kupila je skoro 25 procenata akcija, dok je švajcarska kompanija “Mineco”, došla u posed skoro 20 odsto akcija, piše “Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara”. Obe kompanije – “Mowbray” i “Mineco” - prema tekstu - dovode se u vezu sa srpskim biznismenom Dimitrijem Aksentijevićem, o kojem smo ranije već pisali. Nakon što su je preuzela tri nova vlasnika, izgledalo je na početku da “Fidelinka” dobro posluje. Pokrenula je lanac pekara “Bread&Co”, najavljeno je investiranje nekoliko desetina miliona dolara u njenu modernizaciju a radila je i na uspostavljanju trgovinskih veza sa “Glencorom”. Međutim, taj projekat nikada nije bio ostvaren a sindikati i domaći mediji su tvrdili, kao i u slučaju “Agrohema”, da su novi vlasnici, zapravo, samo dodatno zadužili Fidelinku a onda prebacili njen novac na inostrane račune.

Slučajevi “Agrohema”, “Fidelinke” i “Navipa” samo su deo niza epizoda tamne strane priče o dešavanjima u Srbiji nakon zbacivanja Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine, navodi se u tekstu. Nezavisna istraživačka grupacija “Global Financial Integrity” procenjuje da je 51 milijardi dolara prebačeno iz Srbije “nezakonitim finansijskim transakcijama” mahom na ofšor račune između 2001. i 2010, odnosno oko 5 milijardi dolara godišnje.

Prema ovom istraživanju, početkom 1999. Čado je bio ministar ekonomije u Makedoniji. Podneo je ostavku u aprilu te godine, nakon samo pet meseci ministrovanja, obrazlažući to “ličnim razlozima” kao i nezadovoljstvom što nije dobio neophodnu međunarodnu podršku u naporima da popravi stanje u makedonskoj ekonomiji.