Koje su posledice i mere zaštite od zagađenog vazduha?

Iako su rezultati merenja Laboratorije za ispitivanje kvaliteta vazduha i buke pri Zavodu za javno zdravlje pokazali da su Subotičani sredinom januara udisali vazduh prihvatljivog kvaliteta, nakon samo nekoliko dana naš grad se ponovo "zacrveneo".

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja podatke preuzima sa merene stanice kod Nove opštine, poslednjih nekoliko dana Subotica se nalazi na listi gradova u kojima je vazduh zagađen, dok je juče, oko 18 časova, na specijalizovanom sajtu "AirVisual" koji podatke preuzima sa iste merne stanice, naš grad bio najzagađeniji u Srbiji.

Šta je vazduh i koji su izvori zagađenja?

Kako bi se što bolje razumela kompleksnost problematike, dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje, najpre objašnjava da je vazduh prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži, dok zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koje nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića.

- Izvori zagađenja su brojni, a njihov sastav i broj zavise od stepena razvitka društva i društveno-ekonomskih mogućnosti tog područja. Prema poreklu, izvori zagađenja se dele na prirodne, kao što su vulkani, požari, kosmička prašina i okeani, i na veštačke, odnosno antropogene koji su stvoreni ljudskom delatnošću, poput industrijskih objekata, termoelektrana, toplana, kućnih ložišta, saobraćaja i mnogih drugih - objašnjava dr Dragaš, dodajući da suspendovane čestice PM10 i PM2.5, za koje su analize ispitivanja kvaliteta vazduha pokazale da su dominantan zagađivač vazduha u Subotici, takođe mogu biti prirodnog i antropogenog porekla. - Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva, a pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima, gde se sagorevaju čvrsta goriva kao što su ugalj i drva, ali i kao posledica sagorevanja iz dizel motora. Prema direktivama Evropske unije, da bi se vazduh smatrao čistim koncentracija PM10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom vazduha, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana u godini. 

Posledice izlaganja zagađenom vazduhu

Upravo je dugoročno izlaganje zagađenom vazduhu ono što dovodi do štetnih posledica po zdravlje. Kako ističe naša sagovornica, štetni uticaji kojima se izlažemo iz dana u dan dovode do takozvanog kumulativnog efetka, tako što se nakupljaju u našem organizmu. I dok se organizam jedno vreme brani, nakon izvesnog vremena odbrambeni mehanizmi popuštaju.

- Dakle, posledice zagađenog vazduha se ne mogu osetiti odmah, one nisu trenutne, ali dugoročno izlaganje neosporno utiče na zdravlje i izražena je visoka povezanost oboljevanja od plućnih bolesti i disajnih puteva - objašnjava dr Dragaš. - Ne samo da je povećana učestalost bolesti disajnih puteva, kao što su akutne i hronične infekcije, bronhitis, alergije, astma, rak pluća i dušnika, već je veoma važno ukazati da se sa zagađivanjem vazduha povezuje i smanjivanje imuniteta, kao i zaostajanje u psiho-fizičkom razvoju kod dece. Brojna istraživanja ukazuju da zagađenje vazduha povećava rizik od razvoja alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, kao i rizik oboljevanja od depresije, ali i povećan rizik od razvoja infarkta.

Saveti i preporuke o zaštiti od zagađenog vazduha

Kako je zagađenost vazduha najveća u ranim jutarnjim i večernjim časovima, iz Zavoda za javno zdravlje savetuju osetljivim grupama, među kojima su hronični bolesnici, stariji sugrađani i mala deca, da ograniče boravak napolju u ovim periodima dana, kada ne bi trebalo ni provetravati prostorije u kojima borave. Takođe, savet je i da se u jutarnjim i večernjim časovima izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom, jer se tada ubrzano diše, što pospešuje udisanje štetnih materija.

- Kada borave na otvorenom, savet je da blago prekriju disajne puteve nekim odevnim predmetima, kao što su šal ili kragna kaputa, a kada uđu u zatvoreni prostor da skinu odeću i da je češće peru, jer se zagađujuće čestice zadržavaju na tkanini. Zaštitne maske su dobro rešenje, ali one samo kratko vreme pružaju zaštitu zbog toga što nam je dah topao i kada udišemo vazduh dolazi do taloženja tih čestica na maski i ona vrlo brzo prestane da vrši svoju funkciju - objašnjava dr Dragaš.

Na preporuku Zavoda za javno zdravlje, Apoteka Subotica nabavila je zaštitne maske sa oznakom FFP2, koje su trenutno dostupne u apoteci kod Gradske kuće. Iz Apoteke Subotica kažu da u proteklom periodu nije zabeležena veća potražnja zaštitnih maski, ali da je bilo sporadičnih slučajeva u kojima su se sugrađani raspitivali i tražili maske koje štite od aero-zagađenja.

- To su horizontalne preklopne maske sa ventilom kofil koje imaju oznaku FFP2, a to znači da sprečavaju prodiranje čvrstih čestica određene veličine. Trenutno se mogu nabaviti u apoteci kod Gradske kuće po pristupačnim cenama, a ukoliko bude veće potražnje, svakako ćemo ih nabavljati i imati dovoljno - kaže Jelena Pavlović, portparolka Apoteke Subotica.

Da bi došlo do smanjenja aero-zagađenja, dr Zorica Dragaš napominje da je važno postojanje pune svesti o pripadajućem delu sopstvene odgovornosti, ali i prihvatanje odgovornosti od strane društvene zajednice, države i njene zakonske regulative.

- Na smanjenje aero-zagađenja možemo uticati kao pojedinci i kao deo organizovane društvene zajednice. Dakle, hoćemo li isključiti duvanski dim, kositi ambroziju u svom dvorištu, postaviti na dimnjake filtere i kakvi će oni biti, pa do svih onih mera koje se u savremenom svetu primenjuju da bi se smanjila emisija štetnih materija i gasova u vazduh koji udišemo, a bez kojeg nema života - zaključuje dr Dragaš.