Kolektor VII - "mrtav kapital"

Iako Železničko naselje od centra Subotice deli samo jedan nadvožnjak – dovoljno je da pređete Majšanski most i već ste tamo – „luksuz“ da su priključeni na kanalizaciju ima svega 38 odsto domaćinstava. Nedavno izgrađena deonica  Kolektora VII mnogima je doslovno ispred kuće, međutim, da se priključe – ne mogu.  A bez kanalizacije problemi su brojni, kažu oni koji ovde stanuju.

„Jako mi je velik probelm. Sutra bih se priključila, čak i da treba da  platim, samo da dobijem kanalizaciju. Inače je sve plaćeno još davno, imala sam dozvolu za ovu kuću,“ priča Verona Medve.

„Septičke jame se napune vrlo brzo, dva do tri puta mesečno treba da se prazne. Kanalizacija se čeka odavno, placevi su urbanizovani, i plaćena je, kao što je rekla komšinica, i to po urbanističkom planu, sva ta infrastruktura,“ dodaje Miodrag Stanojević.

Oko pet ili šest ulica već bi moglo da se priključi na Kolektor VII, dok oko 25 ulica čeka da se izgradnja nastavi. Međutim, bez sekundarne mreže priključenje na kanalizaciju nije moguće, pa je za građane ova investicija, u koju je uloženo blizu milion evra - „mrtav“ kapital.

„Građani su jako nestrpljivi. Te kuće su u proseku 30 godina stare.  Sve su građene sa podrumima i svi imaju po dve, tri septičke jame. Zbog visokih podzemnih voda te jame su zasićene, izlivaju se,“ objašnjava Petar Doroslovački, predsednik Saveta MZ „Železničko naselje“.

Da nedostaje sekundarna mreža, ali i da je neophodno nastaviti gradnju Kolektora VII, odnosno deonice od Nevesinjske  do Ulice Jovana Mikića, znaju i nadležni u JKP „Vodovod i kanalizacija“. U toku je izrada projekta, međutim, iz kojih izvora će se finansirati ovi radovi,  za koje je takođe potrebno više od milion evra – za sada nije poznato.

„Ne znamo tačno izvore sredstava od kojih bismo mogli realizovati ovaj projekat u završnoj fazi. Ta dužina preostalog dela Kolektora je 2.700 metara, sa još dva priključna kraka. Odluka da izradimo projekat datira od pre godinu i po, kako bismo mogli da apliciramo za neka donacijska sredstva,“ napominje Čaba Šanta, direktor sektora za investicije JKP „Vodovod i kanalizacija“.

I dok se sredstva čekaju, stanovnici ovog dela Subotice u vrzinom su kolu: dokle god se ne izgradi podzemna infrastruktura – kolektor i pripadajuća mreža – do tada ni putevi ne mogu da se asfaltiraju. Do tada, Verona i Miodrag s početka priče, svaki put kada kiša počne da sipi, gledaju u nebo i nadaju se da neće prerasti u pljusak, a pljusak u poplavu.