Koliko mladi u Subotici čitaju knjige?

Knjige uglavnom decu asociraju na lektiru, a 79% srednjoškolaca iz Subotice je reklo da ne voli lektiru, u anketi koju je sprovela Gradska biblioteka. Iz razgovora sa psiholozima, nastavnicima, profesorima, pedagozima u školama i zaposlenima u Biblioteci smo saznali da mladi ne čitaju. Sve im je dosadno, većinu svog vremena provode pored računara ili sa mobilnim telefonima, zabavljajući se, iako i emisije na televiziji mogu da budu edukativnog karaktera, kao što se i internet može koristiti u naučne, obrazovne svrhe.

Kako bismo saznali koliko i šta mladi u Subotici čitaju prvo smo krenuli od najmlađih. Posetili smo Dečje odeljenje Gradske biblioteke Subotica.

Vi organizujete i radionice na Dečjem odeljenju?

“Imamo dve vrste radionica. Jedne su Edukativne radionice za predškolce, za decu koja organizovano dolaze sa vaspitačima na dečje odeljenje, u dogovoru sa informatorima. Te radionice radimo na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku u zavisnosti od grupe. Odziv je neverovatan. Radionica je 150 dinara i sva deca dobijaju besplatne članske karte. Svake druge subote u mesecu imamo Kreativne radionice za građanstvo. To su manuelne radionice, za razliku od radionica koje su edukativnog karaktera, upoznavanje sa knjigom, bibliotekom, na manuelnim radionicama izrađujemo razne tematske oblike, origami tehnikama, reciklaža, u zavisnosti koje je godišnje doba, koji je povod. Isto se naplaćuje 150 dinara, deca ništa ne moraju da ponesu od kuće, i sve što naprave nose kući. Postoje dva termina subotom od 9 i 11 časova. Radionica je namenjena za decu od 6 do 12 godina” – odgovorila nam je Marijana Tenodi, bibliotekar informator.

Koliko je posećena čitaonica za decu?

“Čitaonica je otvorena tokom čitavog dana. U njoj imamo didaktičke igračke, knjige koje ne izdajemo, malo ozbiljnije, skupocenije. Roditelji, bake, dadilje dovode decu u čitaonicu da bi se tu zabavljali, igrali, čitali. Dete ne mora da bude čak ni član biblioteke, da bi boravio u čitaonici za decu”- rekla nam je Marijana Tenodi.

Iz dosadašnjeg razgovora sa informatorom Marijanom Tenodi smo mogli da zaključimo da deca predškolskog uzrasta, i koja idu u niže razrede osnovne škole posećuju biblioteku. Ono što nas je zanimalo koliko čitaju starija deca?

“Nakon 4. razreda kreće period kada je decu jako teško navesti da čitaju. Uglavnom se sve svodi na lektiru koja je obavezna. Prva asocijacija starije dece na biblioteku je lektira. Jako dobru saradnju imamo sa učiteljicama, one organozovano dovode decu u biblioteku na neke časove u biblioteci, na obrade lektire u biblioteci. 7% dece od ukupnog broja je učlanjeno u biblioteku na Dečjem odeljenju, na nivou Opštine Subotica. Generalno, slična je slika i na nivou stanovništva”- rekla nam je Marijana Tenodi.

Na pozajmnom odeljenju su nam rekli da mladi retko čitaju. Uglavnom su to lektire, a često traže skraćene verzije. U anketi koje su sproveli u srednjim školama u Subotici njih 79% je reklo da ne voli da čita lektiru. Na pitanja u vezi sa čitanjem, koliko i šta vole da čitaju uglavnom su odgovori bili negativni, u svim školama.

Osim lektira uglavnom pozajmljuju knjige o vampirima, ljubavne romane. Autori čije knjige najčešće pozajmljuju su Džudi Blum, Sara Desen, Danijela Stil, Simonida Milojković “Ljubav u doba kokaina”.

Kako su nam na Dečjem odeljenju rekli da nemaju zavidnu zbirku dečijih knjiga i kako ne mogu da prate trendove, a znamo da je danas dečja književnost bogata raznolikim izdanjima, raznih tema i sadržaja posetili smo i dve knjižare u Subotici.

U knjižari Delfi je slična situacija kao i u Gradskoj biblioteci. Roditelji kupuju knjige već za bebe od tri meseca, ali se slabo prodaju knjige za decu stariju od 12,13 godina.

U knjižari Plato su rekli da je najčitanija knjiga među mladima “Krive su zvezde”, čiji autor je Džon Grin, srednjoškolci uglavnom knjige kupuju za poklon, a studenti čitaju trilere, studentkinje ljubavne romane.

Ono oko čega su se svi naši sagovornici složili jeste da mladi generalno ne čitaju. Pogotovo adolescenti.

Ko je kriv? Roditelji, nastavnici, cena godišnje članarine Gradske biblioteke, visoke cene knjiga u knjižarama? Ili možda dostupnost velikog broja kanala sa zabavnim programom, višesatno igranje igrica na računarima i boravak na internetu?

Citiraćemo australijsku spisateljicu za decu Sonju Hartnet: „Mlado stvorenje koje danas čita knjigu nosi tu knjigu sa sobom u budućnost- ona ga oblikuje, utiče na njega, ono uči iz nje, pamti je, čuva u sebi. To je nešto što se dešava samo knjizi za mlade- i zbog toga su one toliko važne. Moglo bi se čak reći- važnije od knjiga za odrasle“.