Kolo srpskih sestara obeležilo krsnu slavu Malu Gospojinu

U prisustvu gostiju, prijatelja i dobrotvora Kola srpskih sestara, slavski kolač presekao je prezviter Veljko Vasiljev, arhijerejski namesnik subotički, a kako običaji nalažu, kum slave Dejan Antić predao je kolač i kumstvo za narednu godinu Miroslavu Atiću.

- Dugo godina istrajavamo, nije lako, godine su teške, mnogo toga smo na svoja pleća stavile, ali istrajavamo i istrajavaćemo i dalje časno i pošteno, mudro i razumno. Već sedam godina Grad Subotica finansira projekat pružanje pomoći staračkim i samačkim domaćinstvima u Novom Žedniku i Tavankutu. Mi to radimo dobrovoljno, volonterski, otvorenog srca i sa velikom radošću – ističe prof. dr Jelena Birovljev, predsednica Kola srpskih sestara. – Bavimo se svim onim darivanjima bolesnih, pratimo decu u njihovom razvoju, ovaramo vrata socijlano ugroženim porodicama. Ove godine smo sa Crvenim krstom organizovali humanitarno veče i sredstva donirali Narodnoj kuhinji. Ogromnu donaciju obuće donirali smo deci u školama. Ovo su samo neke od akcija, a imamo ih zaista puno. Imamo svoje štićenike, sada je to Ivan Radmilović, sjajan student i budućnost naše zemlje.

Iako mu je pomoć i podrška članica Kola srpskih sestara itekako značajna, životne lekcije koje je od njih naučio Ivanu Radmiloviću, studentu Fakulteta tehničkih nauka, smer računarstvo i automatika, biće putokaz u daljem životu i radu.

- Najvažnije što sam naučimo je da pomažemo drugima, kako god i koliko god možemo. Ne samo novčano, nego i razgovorom. Svaki problem može da se reši, ne treba odustati bez obzira na okolnosti, treba gurati dalje i to što jače i samouverenije – poručuje Ivan. - Znači mi i finansijska pomoć, ali i njihovo bodrenje i podrška i neizmerno sam zahvalan na tome. Želeo bih da i ja jednog dana budem prijatelj Kola i da se na neki način odužim za sve što su učinile za mene.

Kolo srpskih sestara u Subotici osnovano je 1938. godine, kako bi žene subotičke pomogle siromašnim dobrovoljačkim porodicama koje su posle Prvog svetskog rata doseljene u naše krajeve. Tako je počela da se širi energija milosrđa i dobročinstva koja se realizovala u organizovanju velikog broja akcija u kojima se prikupljala pomoć koja je usmeravana siromašnima, starima i bolesnima, deci…  Rad je zaustavio Drugi svetski rat. Ali kada se srpski narod ponovo našao u nevolji i strahoti realnosti građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, subotičke žene su se ponovo okupile i 3. oktobra 1992. obnovile rad ovog plemenitog društva pod sloganom “Sve, dakle, što hoćete da ljudi čine vama, činite i Vi njima“. Obnovljen milosrdni i dobročinski rad subotičkih žena tako je nastavljen povukavši za sobom i oko sebe i sve one koji su želeli na neki način da pomognu drugima, ali nisu imali prilike niti su znali kako i gde.

Kolo srpskih sestara je jedna tanka ali značajna nit koja se provlači kroz deo srpske istorije, a pored svih događaja i pojava koje čini istoriju jednog naroda, predstavlja nezamenljivu nadu da čovek zaista može da bude čovečan.