Koncert "Cvijetin Milaković - 65 godina sa frulom i 50 godina sa subotičkom publikom" u ponedeljak

Na koncertu posvećenom fruli nastupiće frulaši izvornog sviranja, odnosno frulaši koji sviraju bez muzičke pratnje i to Ivan Bilinović Braca iz Subotice, Cvijetin Milaković iz Subotice, Veljko Petronijević iz Novog Pazara i dr Dalibor Todorović iz Raške.

Frulaši savremenog sviranja koji će nastupiti uz pratnju orkestra pod upravom koncertmajstora Radovana Marića su Stevan Paradjenović iz Sremske Kamenice, Mihajlo Nenadić iz Pančeva, Dragiša Antić iz Novog Sada, Milorad Kukić iz Novog Sada, Draško Spasojević iz Rudog (BiH), Aleksa Miletić iz Starčeva, Gordan Papić iz Subotice, Fadil Durgut iz Sarajeva (BiH), Darko Kovačević iz Sivca.

U okviru koncerta nastupiće i drugi učesnici - gajdaši, dvojničari, istraživači etno muzike i to Robert Đivanović iz Subotice - flamenco gitara, Škola frule "Mokranjac" iz Beograda, Škola frule Dragiše Antića iz Novog Sada, i brojni glumci, pesnici, autori naučnih radova o fruli.

Specijalni gost večeri biće Boro Platiša, vokalni solista iz Subotice.

Ovaj program je posvećen, pre svega fruli, a Cvijetin Milaković je čovek koji se pojavljuje samo kao neko koji je svoj život posvetio ovom instrumentu.

 - Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da u Srba najstariji frulaš koji se pominje (postoji pisani trag) je Adam Milutinović (koji je najbolje rezultate na fruli ostvarivao početkom 20. veka). To naprosto nije tačno, pogotovo što u delima Starih Grka pominje se frulaš Ortagora. A bilo ih je i u Srba. I, naravno u drugih naroda koji žive na ovim prostorima. Verovatno da su podaaci o tome negde izgoreli. I treba tragati po pepelu. Da li je malo čudno da ja sa 7 godina napravim frulu od zove, sa 4 rupice za dečje prstiće, sa piskom? Nije. Krv je ta koja čuva informacije. Moj djed Cvijetin je svirao frulu, a to je mamin stric. A onda sam kasnije čuo da i preci sa očeve strane su svirali frulu - objašnjava Milaković.

On priča da je nakon puno šitanja, slušanja i istraživanja, došao do definicije da je frula pastirski instrument, a onda i do logike zašto je to tako - pastiri su svirali frulu da bi vukove i međede odvratili od njihovog stada, a niko nikada nije čuo da je stado čiji je čobanin bio frulaš, u toku sviranja napao vuk.

 - Ja mislim da se vuk ne plaši nego ga iritiraju frekvencije zvuka frule. Moje iskustvo: išao sam u školu 7 kilometara daleko, a jedan deo puta od oko 800 metara je preko šume brda Jevik. Kad sam se vraćao noću i kada sam svirao frulu: nikad me nije napala niti jedna životinja, niti sam se kada plašio. Kasnije, kad sam kući dolazio iz Subotice kao student – sa frulom sam smeo tim putem ići, ali da mi neko da pušku umeto frule – ne bih smeo. Da bi nekakav svoj trag u srpskom frulaštvu ostavio, mnogo sam vežbao. To je rezultiralo osvajanjem puno nagrada Prva frula Vojvodine, nagradu Druga frula Srbije, učešće na nekoliko prestižnih festivala kao solista - dodaje on.