Konsolidovani račun uzburkao Skupštinu

Po običaju, najviše polemika bilo je kada je u pitanju budžetski novac i završni račun za minulu godinu.

Prema obrazloženju, prihodi grada su bili smanjeni, prvenstveno usled izmene republičkih propisa, ali i pored toga račun nijedan dan nije bio u blokadi i nije bilo kašnjenja u isplatama.

- U 2014. godini budžet grada Subotica je, posle dva rebalansa, raspolagao sredstvima od 4 milijarde 382 miliiona dinara, a najznačajnije povećanje prihoda ostvareno je od poreza na imovinu. Porez na zarade ostvaren je za manje od sedam odsto, a transferi iz republike i pokrajine ostvareni su za 23 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu – obrazložila je Dubravka Rodić. - Što se rashoda tiče, značajno učešće u rashodima, 20 odsto, imala je oblast stambenog razvoja, komunalnog i infrastrukturnog opremanja grada, za što je utrošeno 843 miliona dinara, a značajna sredstva utrošena su i u oblasti kulture i sporta - 627 miliona i obrazovanja - 797 miliona dinara.

Po mišljenju gradonačelnika Jenea Maglaija, iako su nasleđeni veliki dugovi I izmenjeni republički propisi, budžet je bio pod kontrolom.

- Naime, 400 miliona dinara nam je republika uzela od poreza na zarade, a potom nam je još za 200 miliona smanjila nenamenske transfere - istakao je Maglai. - S druge strane, uveli smo red u plaćanje poreza, koji čine izvorni prihod grada, a imamo i konstantno povećanje poreza na zarade, što znači da imamo i povećanje broja zaposlenih.

Opozicija, predvođena Slavkom Paraćem, predsednikom odborničke grupe DS-a, pak tvrdi da su se njihove tvrdnje da je budžet neralan ispostavile kao tačne i da je posle dve korekcije, ostvaren sa 83 odsto.

- Prošlogodišnji budžet je bio veliki promašaj jer imamo velika odstupanja, što samo ukazuje na nesnalaženje vlasti pri donošenju najvažnijih odluka za grad - poručio je Parać. - Smanjenje prihoda od republičkih transfera i od poreza na zarade rešilo se povećanjem poreza na imovinu i uvođenjem poreza na poljoprivredno zemljište. Dakle, sve što je iz gradskog preneseno u republički budžet, nadoknadili su građani Subotice, koji zauzvrat nisu dobili ništa, jer je gradski novac trošen za isplatu plata i rashoda gradske administracije i javnih preduzeća.

Kako skupštinski običaji nalažu, vrlo brzo se u diskusiji skrenulo sa teme, pa je značajno mesto u raspravi zauzela situacija sa ishranom u subotičkim vrtićima i polemike ko je odgovoran za nju.