Korisni saveti i odgovori na česta pitanja roditelja mlađe dece

S obzirom da su kako u našem gradu, tako i šire, među našim sugrađanima prisutne večite dileme šta uraditi i kako postupiti u određenim situacijama vezanim za najmlađe, postoje razni pristupi i rešenja, koja u nekim slučajevima naginju i ka alternativnoj medicini, tim povodom odlučili smo da na neka od čestih pitanja potražimo odgovore od stručnog lica, medicinskog radnika koji ima veliko iskustvo u radu sa decom.

Zamolili smo neke od naših čitateljki da postave pitanja našem sagovorniku i velikom stručnjaku, pedijatru gastrenterohepatologu dr Momčilu Pavloviću, bivšeg načelnika Dečijeg odeljenja Opšte bolnice u Subotici, danas privatnog pedijatra. Možda su ovo neke i od vaših nedoumica.

Da li moje dete ima slab imunitet zato što često ima respiratorne infekcije?

Mala deca imaju prosečno 6-8 respiratornih infekcija (prehlada) godišnje, ali 10-15% ih ima 12 i više. To ne znači da deca sa češćim infekcijama imaju ,,slabiji imunitet”, ili neku bolest. Vremenom broj ovih infekcija opada, tako da njihov prosečan broj iznosi 2-3 godišnje u periodu odrasle osobe. Deca koja se nalaze u kolektivnom smeštaju imaju veći broj respiratornih infekcija od one koja nisu smeštena u kolektiv. Najveći deo ovih infekcija je virusne prirode i upotreba antibiotika nije opravdana. Mada, ako to pogledamo sa druge strane, nakon ovih infekcija se javlja imunološko pamćenje, pa organizam postaje otporan na taj ili slični tip virusa.

Da li mogu da povećam otpornost svog deteta različitim preparatima koji služe za „jačanje imuniteta”?

Poslednjih godina se na tržištu nalazi veći broj različitih preparata i suplemenata (dodataka ishrani) za koje proizvođači tvrde da povećavaju otpornost organizma i jačaju imunitet. Ovi preparati se često nekritički daju u želji roditelja da njihovo dete postane otpornije i ima ređe respiratorne infekcije. Tako ih daju nekoliko nedelja ili meseci, a njihov učinak tumače praćenjem pojave novih respiratornih infekcija u kratkom periodu. U stvarnosti je zaista mali broj dece kod kojih bi eventualna upotreba ovih suplemenata mogla imati efekat. Za procenu njihovog dejstva potrebno je sačekati 3-6 meseci stalne upotrebe, i davati ih odgovarajućim kombinacijama (omega masne kiselline, preparati cinka, D vitamin i određene vrste probiotika). Prema tome nemojte sami davati svojoj deci ove suplemente, prepustite eventualnu odluku o njihovoj primeni pedijatru koji prati Vaše dete.

Moja beba često i dugotrajno plače, da li je to normalno?

Zdrava odojčad tokom prvih meseci života plaču prosečno 2 sata dnevno. I tu postoje individualne varijacije, pa neka zdrava odojčad plaču više od 6 sati dnevno. Kao i kod dnevnog ritma spavanja (ili noćnog nespavanja), i kod dužine plača postoje individualne razlike među bebama, a zavise i od njihovog uzrasta i očekivanja roditelja. Retke su bolesti koje se mogu ispoljiti samo plačem (alergija na proteine kravljeg mleka, zatvor, infekcije urinarnog trakta, izlaganje duvanskom dimu i drugo). Najčešći razlog pojave bolnih epizoda plača su takozvani ,,grčevi” ili kako ih pedijatri nazivaju infantilne kolike. Njihov razlog i danas nije sasvim jasan, ali se zna da su uglavnom bezazlena pojava (ne računajući brigu i neprospavane noći majke) koja se javlja uglavnom tokom prva 3 meseca života, retko kasnije. Na tržištu se nalazi veći broj preparata koji se koriste u cilju njihovog sprečavanja ili ublažavanja tegoba. Moje iskustvo je da roditelji tokom prvih meseci promene po nekoliko obećavajućih preparata sa promenljivim i vremenski ograničenim učinkom, sve dok grčevi beba ne prođu sami od sebe.

U zadnje vreme se puno priča o štetnosti glutena, da li i kada treba da ga uvedem u ishranu svoje bebe?

Gluten predstavlja naziv za proteine pšenice, raži, ječma i ovsa. Mešovita ishrana se uvodi u periodu od 4-6. meseca (ne pre 17 nedelja, i ne kasnije od 26. nedelje života) Slično je i sa namirnicama koje sadrže gluten. Preporuka je da se namirnice sa glutenom uvode u malim količina između 4-7. meseca života dok je odojče na prirodnoj ishrani (dok sisa). Ranije i kasnije uvođenje glutena se ne preporučuje jer je primećeno da se celijačna bolest, o kojoj se danas mnogo govori, češće javlja kod dece kada je gluten uveden pre ili posle ovog perioda.

Da li mojoj bebi treba da dajem vodu?

Ukoliko je dete na prirodnoj ishrani voda nije neophodna prvih 4-6 meseci, zato što količina tečnosti koju beba dobija iz mleka podmiruje dnevne potrebe za vodom, čak i za vreme letnjih meseci. Međutim, mišljenja nisu ujednačena, tako da možete davati na kašičicu manje količine isključivo prokuvane vode bez dodatka šećera.

Da li smem da dajem svojoj bebi kozje ili kravlje mleko umesto adaptirane formule?

Ukoliko majka nije u mogućnosti da doji (što je retko), adaptirane formule koje su obogaćene gvožđem su najbolja zamena za majčino mleko (u adaptirane formule obogaćene gvožđem svrstavamo one u kojima ima 4-12 mg gvožđa po litru mleka, a na našem tržištu ih ima više vrsta). Specijalne formule (mleko bez laktoze, hipoalergogene formule itd.) treba koristiti samo ukoliko to savetuje lekar. Kravlje, kozje i ovčije mleko nisu preporučljivi u ishrani deteta tokom prve godine života, a mogu se uvesti nakon ovog perioda. Ova mleka su po sastavu različita od majčinog i ne zadovoljavaju potrebe odojčeta. Ili kako je u šali govorio jedan stari pedijatar-kravlje mleko je odlična hrana, ali za tele, ne za odojče.

Da li da dajem probiotike svom detetu kada ima vodenaste stolice ili uzima antibiotike i koliko dugo?

Probiotici su živi mikroorganizmi (takozvane ,,dobre bakterije”) koji primijenjeni u adekvatnoj količini imaju povoljne učinke na zdravlje domaćina. Iako su neka njihova svojstva dugo poznata, poslednjih decenija su našli svoje mesto između ostalog i terapiji proliva dece, a daju se i istovremeno sa antibioticima (u razmaku od nekoliko sati između davanja), da bi se očuvala crevna flora. Za sada postoje preporuke da probiotici Lactobacillus GG i Saccharomyces boulardii (ne smem da reklamiram pereparate koji se nalaze u prodaji, pročitajte u uputstvu, apotekarke su uvek tu da Vam pomognu). To ne znači da i druge vrste probiotskih bakterija nemaju povoljan efekat, ima i drugih mišljenja. A koliko dugo? Sa probioticima treba nastaviti i nakon završetka antibiotske terapije, minimum 3 dana, mada neki savetuju i do 2 nedelje.

Da li MMR vakcina izaziva autizam i da li smem da vakcinišem svoje dete?

Vakcinacija protiv malih boginja (koju sadrži MMR vakcina) je započela 1963. godine. Pre toga je godišnje od malih boginja obolevelo oko 500.000 uglavnom dece u USA (broj slučajeva je bio verovatno 3-4 miliona godišnje jer nisu svi prijavljivani), sa 500 smrtnih ishoda. Epidemije su se javljale svake 2-3 godine, dok su najozbiljnije komplikacije ove bolesti bile pneumonia (upala pluća) i encefalitis (upala mozga). Iako je program za iskorenjivanje malih boginja predviđao iskorenjivanje ove osipne groznice, do toga nije došlo, delom zbog toga što neki roditelji nisu vakcinisali svoju decu. Krajem prošlog veka i u ovom se bolest ponovo javlja ne samo u USA, već i u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Engleskoj i brojnim drugim zemljama.

Šta je razlog novim epidemijama ovog oboljenja i strahu roditelja da MMR vakcina izaziva autizam? Sve je počelo člankom engleskog dečjeg hirurga Wakefielda koji je objavio svoj rad u jednom od najvećih medicinskih časopisa Lancetu. U tom radu je opisao slučajeve 13. dece sa autizmom kod kojih je različitim ispitivanjima utvrdio da je MMR vakcina odgovorna za pojavu autizma. Članak je bio potom propraćen znatnom medijskom pažnjom, te se smatra da je doveo do odbijanja roditelja da vakcinišu svoju decu ovom vakcinom ( od 0,77% nevakcinisanih 1995 do 2,1% nevakcinisane dece već 2000. godine). Kasnije je rađeno više od 20 velikih studija u celom svetu koje nisu potvrdile ove nalaze. Rad je analiziran, utvrđeno je da je bilo mnogo nepravilnosti u njemu, da je pomenuti lekar bio novčano stimulisan da ga objavi (da ne upotrebim neki drugi izraz), te je 9 koautora ovog rada povuklo svoj potpis iz njega, a Lancet je povukao i rad (možete naći ako ukucate Lancet Wakefield, pa ćete naći RETRACTED).

Pomenuti doktor je izgubio licencu i više ne može da se bavi lekarskom profesijom, ali je priča krenula i dovela do toga da i kod nas neki roditelji odbijaju da vakcinišu svoju decu. Potom je jedan sastojak vakcine koji u sebi sadrži živu (koga u današnjim MMRvakcinama nema) dovođen u vezu sa skokom autizma u Danskoj 90-ih godina, ali ni to nisu potvrdile velike epidemiološke studije. Prema tome, vakcinišite svoju decu i ne dozvolite da različite priče koje kolaju i dobijaju razmere teorije zavere dovedu u pitanje zdravlje Vašeg deteta.