Korona uticala i na čitalačku godinu za nama

Kako objašnjava Jelena Cvetić, bibliotekarka Pozajmnog odeljenja za odrasle, osnovni kriterijum kojim su se čitaoci u 2020. godini vodili prilikom izbora knjiga bio je da su opuštajuće. Tako je, uz uvek popularne trilere, krimi i ljubavne romane, najviše bilo zahteva za psihološkim romanima, ali ne poznatim ruskim klasicima, poput Tolstoja i Dostojevskog koji obrađuju teške životne priče i ozbiljne profile ličnosti, već delima savremenih pisaca.

- Tu su se izdvojili Fredrik Bakman i njegova dela "Čovek po imenu Uve", "Uznemireni ljudi" i "Moja baka vam se izvinjava". Zatim američki psihijatar Irvin Jalom, koji se lako čita, ima lep stil pisanja i povezuje psihologiju i filozofiju u delima "Kad je Niče plakao", "Lečenje Šopenhauerom" i "Problem Spinoza". Izdvojio se i italijanski pisac Lorenco Marone sa delom "Sitnice koje život znače", koji je po struci advokat i obrađuje svakodnevne životne probleme sasvim običnih ljudi, uz jako lepu karakterizaciju likova, dijaloge koji su prirodni i koji čitaocima omogućavaju da se identifikuju i pronađu u knjizi - objašnjava Cvetić.

Zanimljivo je i da su u godini za nama čitaoci, pre svega srednjih godina i oni koji su u penziji, odlučili da se vrate lektirama. "Besnilo", "Derviš i smrt", "Na Drini ćuprija", samo su neki od naslova koji su ponovo aktuelizovani, a najviše se tražila "Ljubav u doba kolere".

- To je zapravo odraz situacije koja nas je zadesila, jer kako je krenula pandemija, tako su čitaoci tražili ovo delo, koje takođe govori o sličnoj situaciji u prošlosti - kaže Cvetić. - Čitaoci koji se sada vraćaju lektirama su nekada morali da ih čitaju, jer je to bila obaveza i tada su imali 16, 17 ili 18 godina, drugačiji je bio mentalni sklop i možda nisu uspeli najbolje da razumeju to delo, pa mu se sada vraćaju kako bi videli šta su to propustili i da shvate dubinu njegovog značenja.

Osim na izbor knjiga, situacija izazvana korona virusom umnogome je uticala i na rad Gradske biblioteke, koja je jedno vreme bila zatvorena za posetioce, a takođe je više puta menjala radno vreme prilagođavajući se aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Sve to je uticalo i na čitaoce, koji su značajno proredili svoje posete ovoj najstarijoj ustanovi kulture u našem gradu, ali se sada polako vraćaju.

I KNJIGE IDU U KARANTIN - Sve knjige koje čitaoci u toku dana vrate u biblioteku, najpre se odlažu u posebnu kutiju, gde ostaju tri do četiri dana netaknute, nakon čega se vraćaju u fond. Kako objašnjava naša sagovornica, to je samo jedna od preventivnih mera kojih se pridržavaju u biblioteci, kako bi svi korisnici bili bezbedni i bez bojazni pozajmljivali knjige.

- Sve je bilo novo, kako čitaocima, tako i nama, jer osim što nismo mogli da radimo uobičajenim radnim vremenom, i kada smo radili, to nije bilo prirodno okruženje na koje smo navikli. Kada dolazite sa maskom, imate organičeno vreme koje možete da provedete među policama tražeći knjige, pazite da drugi čitaoci ne budu u blizini, nije nimalo prijatno i to je bio razlog zašto su se plašili i propredili dolaske. Sada se polako vraćaju, jer kada imaju višak slobodnog vremena, najbolji način da ga provedu je uz knjigu - poručuje Cvetić.

Zajedno sa svim odeljenjima i ograncima, Gradska biblioteka Subotica broji oko 6.000 članova, a za učlanjenje je potrebna lična karta ili, ukoliko je u pitanju maloletno lice, osnovni podaci kojima će se ispuniti karton. Članska karta u trajanju od 12 meseci košta 800 dinara, dok je za penzionere 500 dinara, a tokom godine biblioteka organizuje i nekoliko akcija, u toku kojih je moguće ostvariti i popust.