Koštana na drugačiji način
Osim tipičnog i za taj deo Srbije prepoznatljivog naglaska, glumci su na sceni izveli jednu potpuno novu i savremenu “Koštanu” (sa obiljem eksplicitnih scena i grubih reči), a glavna rola, uloga lepe i talentovane Ciganke koja zanosi i staro i mlado, poverena je prvakinji Novosadskog pozorišta Emini Elor.
“Nije samo glas bio presudan za izbor Emine Elor. Ona ima dovoljnu glumačku snagu i ženstvenost za ulogu Koštane. Osim nje, bilo je nekoliko zanimljivih kandidata sa novosadske Akademije...” – obrazložio je reditelj svoj izbor.
Ostale uloge tumače Marko Makivić (Grkljan), Snežana Jakšić (Salče), Ljubiša Ristović (HadžiToma), Suzana Vuković (Kata), Srđan Sekulić (Stojan), Jelena Mihajlović (Stana), Branko Lukač (Mitke), Vladimir Grbić (Arsa), Kristina Jakovljević (Magda) i Zoran Bučevac (pandur). Muziku, koja je neizostavni “dekor” ove predstave, komponovala je Irena Popović Dragović, a kao muzičari nastupaju: Geza Kučera, Balša Pešikan i Maćaš Lakatoš. Scenografiju potpisuje Marija Kalabić.
Rad na drami Borisava Stankovića četvrta je saradnja reditelja Andraša Urbana i Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta. Urban kaže da je na sugestiju direktorke Drame, Olje Đorđević, počeo da radi “Koštanu”. Stankovićeva drama govori o stradanju jedne žene, što je ujedno i osnovna nit predstave. Dramska struktura predstave je u suštini ostala ista, ali pred gledaocima je jedna potpuno nova, u pravom smislu te reči – savremena predstava.
Realizaciju “Koštane” pomogao je i Sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine, a u brošuri, kao pratećem materijalu, između ostalog štampan je i izvod iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji kaže: “Svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti”. Ispod ovog, nalazi se i deo teksta iz Zakona o zabrani diskriminacije Republike Srbije. U trenutku kada smo gotovo svakodnevno svedoci diskriminacije i “diskriminatorskog postupanja”, “Koštana” dođe kao otrežnjenje. Prst na čelo i zapitati se...