Krađa bicikala u Subotici
Pripadnici policijske uprave najbolje su upoznati sa ovim problemom, sa kojim se susreću svakodnevno po nekoliko puta. Neke od bicikala koje pronađu skladište u jednoj od policijskih uprava, dok neke koje se brzo prodaju nikada ne budu nađene.
Da li vam se nekada desila slična situacija: ostavljate svoj bicikl na određeno mesto u gradu, zaključate ga i odlazite na kratko da rešite potrebne obaveze. U trenutku vaše odsutnosti N.N lice uzima baš vaš bicikl, na neki način ga otključava i odlazi. Nakon obavljenog posla, vraćate se do parkiranog bicikla, kojeg više nema...
Adrijan Malagurski koji se bavi biciklizmom nije imao ovakvo iskustvo, ali njegov drugar, brat i otac jesu. U servisu bicikala koji se bavi i prodajom, kažu da su svakodnevne mušterije koje dolaze da kupe novi bicikl, jer im je njihov ukraden.
Često se dešava i da oštećeni biciklista dođe da kupi novi bicikl i u servisu nađe svoj ukradeni bicikl, koji je novi vlasnik kupio na pijaci.
Ukoliko je vrednost bicikla koji je ukraden ispod 15 hiljada dinara, takvo delo se smatra za delo sitne krađe i utaje. U tom slučaju policija je u mogućnosti samo da radi na slučaju pronalaženja oduzetog bicikla, dok se lice koje je izvršilo krađu, ukoliko se pronađe, ne može kazniti.
Ono što oštećeno lice može da učini, ukoliko se počinilac pronađe, jeste da podnese privatnu tužbu.
Mnogi ukradeni bicikli pripadnici policijske uprave nalaze odbačene kraj puta ili na nekim drugim mestima. Ons se skladište u drugu policijsku ispostavu, gde se sačinjava određena dokumentacija i gde se zadržavaju u određenom roku, regulisanom zakonom.
Oštećena lica mogu da dođu na pomenuto skladište i ukoliko imaju sreće pronaći će svoj bicikl, koji mogu da preuzmu samo uz zapisnik koji je napravljen prilikom otuđenja.
Možda i ovaj tekst da dopunimo sa najnovijom Pištaljkom! čijoj je autorki u toku jučerašnjeg dana ukraden bicikl.
Povezana vest
Kad bi kogod tako proso, ne bi se bas lako masio tudjeg, a i drugi bi vidli da nema hasne krasti.
Medjutim realnost je sasvim drugačija,ovaj već dobro uhodani biznis,kao i mnoge druge kradja,otimacina zlatnog nakita ,tašni,mobilnih telefona,novčanika,sada već sve vise i danju,od strane pojedinih pripadnika nacionalnih manjina (zaštićenih kao beli medvedi,kako od policije tako i od tužilaštva i pojedinih advokata,koji su se specijalizovali za njihovu odbranu),nesmetano,brzo dolaze do značajnih mnaterijalnih sredstava a da svi oni uglavnom primaju socijalnu i svaku drugu pomoć (hrani,odeći,lekovima,udžbenicima....) od države na teret gradjana koje pljackaju a dobijenu pomoć stalno zloupotrebljavaju.U svim civilizovanim,evropskim zemljama privatna svojina je neprikosnovena,otudjenje ili pokušaj se oštro sankcioniše,za to postoje iz budžeta (koji se puni od strane opljačkanih gradjana)plaćeni službenici.Zašto se kod nas privatna svojina gradjana neštiti od strane nadležnih organa?Svi znaju gde zive i ko su pocinioci takvih dela,ko ih stiti i zasto?Ko su oni koji otkupljuju kradenu robuZakon i cenzus od 15 hiljada je samo izgovor.Da li je potrebno da se gradjani sami organizuju? Da li se iko bilo kad zapitao zasto u arapskim zemljama nema kradja?
Moj bicikl je ukraden krajem oktobra iz zakljucanog podruma zgrade, koji je bar 6 metara pod zemljom!
Komsiji je tom prilikom ukraden vredan Black&Decker alat, pa je lopova valjda mrzelo da tegli alat, nego je lepo seo na moj bicikl i otisao. U naselju Tokio, u po bela dana !
I sta dalje.. - nista ! Milicija je napravila zapsinik, savetovala da obidjemo buvljak i okolinu....
Ukradeno i kraj !
Pa dokle bre narode policija radi po zakonu sto znaci da do 15000 dinara kradljivcu ne mogu nista,kriv je zakon a ne policija.
Narode opameti se i lomi bagru lopovsku.
Bajk je identičan bicikliću sa slike. Bilo kakva informacija bi mi bila od velikog značaja.
Извињавам се на скренутој теми.