Kuću u Tavankutu krasi 20.000 svećica

Ukrašavanje doma Marinko je počeo pre skoro deceniju i po, onako za svoju dušu, da bi iz godine u godinu postavljao sve više svećica i od kuće i okućnice napravio pravu novogodišnju bajku.

- Punih 20 dana, svakodnevno posle radnog vremena,ukrašavao sam kuću a uzeo sam i godišnji odmor da bih završio na vreme. Srećom, ove godine nije padao sneg ali opet je bilo klizavo, naročito na krovu – priča na Marinko, ponosno pokazujući vrh kuće na koji se sam popeo. - Kada je takvo vreme, kada se kliže ili je mokro, a ne zna se šta je gore, onda stavim krpe na obuću da se ne bih klizao i polako postavljam. Da bi sijale sa svih strana, sijalice stavljam na sam rub lima, koji prvo dobro obrišem da se osuši a onda brzo lepim izolir trakom.

Velike muke Marinku zadaje i jelka u dvorištu, visoka oko šest metara. A još kada duva vetar...

- A svake godine je sve veća. Morao sam da se opašem štrangom i polako se spuštam i postavljam sijalice. Sa troje merdevina i lampom na glavi i nisam stajao dok ne završim – nastavlja Marinko. - Vetar stalno pravi problem a ako neka sijalica pregori ili pukne žica, u džepu mi je uvek lemilica da popravim.

Pored same kuće i velike jelke Marinko ukrasi i manje drveće, ogradu, prozore, a ove godine i čardak i zadnji deo dvorišta.

- Svake godine kažem da neću više toliko, a onda kada dođe vreme ne mogu da odolim da sve ne ukrasim. Kada sve završim onda bar pola sata nameštam sijalice da sjaje u ujednačenom ritmu – dodaje smejući se.

Da bi sve išlo po planu, ovaj strpljivi mladić ima pripremljene skice, svaka sijalica je obeležena i po tačnom redu se postavlja. Na domu u ulici Rade Končara stoji 80 sijalica dužine od pet do 18 metara i to onih kineskih, koje se nalaze na gotovo svakoj jelki. One su uključene na pet centralnih mesta u kući putem 20 produžnih kablova i velikog broja „T“ razvodnika. Svi su dobro izolovani izolir trakom i najlonom, da slučajno ne bi došlo do kratkog spoja.

- Do sada nismo imali nikakvih problema ni sa strujom, ni sa zlonamernim ljudima. Svi oduševljeno gledaju, slikaju se, preporučuju prijateljima da dođu i vide – dalje će domaćin. - Svi vole da vide i dive se, ali niko neće da se usudi da uradi ovako nešto. Treba tu, pre svega ljubavi ali i strpljenja, malo i znanja elektrotehnike. Profesionalno ukrašavanje grada je druga stvar, tu su specijalne mašine koje u tome pomažu, a ovde sve radim sam i pomoću onoga što imam u svom dvorištu. Nekad kada završim ne osećam ni ruke, ni noge od penjanja i spuštanja, ali kada na Badnje veče upalimo i vidimo kako to prelepo izgleda sve se zaboravi.

A onda dođe skidanje ukrasa – mnogo teži posao. Jednu po jednu sijalicu skida, pažljivo mota da se ne pokida i zamrsi, a svaka ima svoj red i svoje mestu u prostoriji u kući koja je samo za to namenjena.