Lopovi haraju subotičkim atarom
Poljočuvarska služba Suboticu košta 16 miliona dinara godišnje. Nikada kao ove godine, međutim, nije bilo teže sačuvati useve na oko 80.000 hektara.
Poljoprivrednicima su lopovi ove godine pokrali hektare kukuruza, pobrali njive suncokreta, lucerku, tikvice, grožđe, karfiol, jabuke, luk, krompir... Seljaci nemaju kud, a štetu prijavljuju Udruženju poljoprivrednika, gde svakodnevno stižu pritužbe iz gotovo svih sela oko Subotice, odnosno katastarskih opština.
Imamo 24 poljočuvara i svaki od njih pokriva oko 5.000 hektara. S obzirom na to da kradljivci operišu noću, teško ih je primetiti i registrovati - kaže Mirko Ostrogonac, šef Službe za poljoprivredu u subotičkoj gradskoj upravi.I Dejan Mirkonj iz firme „G4S", čiji poljočuvari čuvaju subotički atar, kaže da je ove godine krađa za oko 50 odsto više nego lane. Sve se zna, ali...
Miroslav Ivković iz subotičkog Udruženja poljoprivrednika kaže da se u svakom selu otprilike zna ko se bavi „proizvodnjom sa tuđe njive", ali da niko ništa ne preduzima. I kada ih policija uhapsi, oni se vrlo brzo ponovo nađu na slobodi, a zatim i u ataru - tvrdi Ivković.
- Kradu čak i ono što bi malo kome palo na pamet. Osim atarskih kultura, lopovi odnose drva sa salaša, a sa nekih čak skidaju i crep. Dešava se da uđu kombajnom u njivu i oberu pet i više redova. To je čist bezobrazluk, jer se bez milosti krade ono što su drugi sejali. Ove krađe su organizovane i riskantne po naše poljočuvare, koji mogu samo da ih primete i registruju - kaže Mirkonj.
Od sve učestalijih krađa subotički ratari, voćari i povrtari prilično su nezaštićeni. Od njih ne kradu više kilograme, džakove, već i tone proizvoda sa više hektara zemlje.
- Uvek je bilo krađa, ali nikada kao do sada. Dešavalo se da preko noći čoveku oberu njivu kukuruza i nestanu bez traga. Zakon koji ne sankcioniše krađu u vrednosti manjoj od 15.000 dinara omogućio je lopovima da svakodnevno sa tuđe njive pokupe tonu kukuruza, jer to toliko vredi - priča Miroslav Ivković iz Udruženja poljoprivrednika Subotice, i dodaje:
- Plaćamo zakup zemlje koju obrađujemo, ulažemo u proizvodnju, mučimo se mesecima i kada treba da uberemo rod neko dođe i ukrade ga, a mi ostajemo prepušteni sami sebi i svojoj muci. Apsolutno niko ništa ne preduzima i pitamo se zašto se silne pare izdvajaju za poljočuvarsku službu, ako se čovek koji nema njivu, primera radi, slobodno šeta ili kolima obilazi atar.Angažovali bi, možda, poljoprivrednici privatno obezbeđenje ili bi sami štitili njive, ali se pitaju kako kao građani, a ne službena lica, da zaustave lopove. Još bi, vele, moglo da se desi da „zarade" i neku kaznu.
- Dok ovde stojim i mrznem se za tezgom, u mom povrtnjaku verovatno neko već bere karfiol koji je pristigao za branje. Tako su mi tikvice pobrali i da ne nabrajam kakvu su mi sve još štetu naneli - ogorčen je Lajoš Rihter, poljoprivredni proizvođač i prodavac na Mlečnoj pijaci.
- Odneli su čak iz dvorišta bure goriva, a kada smo ih uhvatili da sa kombajna skidaju staklo, postali su agresivni. Priznajem, uplašio sam se za decu da ne stradaju od takvih ljudi. Tu smo nemoćni da uradimo bilo šta, a očigledno da niko ništa ne preduzima da bi nas i našu imovinu zaštitio od najezde lopova - zabrinut je Rihter.T. Aleksić
