Maglai: Sinagoga ostaje imovina Subotičana

On je danas zajedno sa predsednikom Jevrejske opštine Robertom Sabadošom i predsednikom Mađarskog nacionalnog saveta Jeneom Hajnalom potpisao Sporazum o upravljanju i korišćenju zgrade Sinagoge u Subotici čime se stvaraju osnovi za početak rekonstrukcije unutrašnjosti ovog objekta.

"Sinagoga ostaje imovina grada, a sa njom će upravljati Fondacija SOS Sinagoga sa kojom rukovodi gradonačelnik. Znači nema bilo kakvih mogućnosti da bilo ko stavi, tako da kažem, ruke na taj objekat ili preuzme upravljanje tim objektom mimo grada Subotice i interesa grada i građana Subotice", rekao je Jene Maglai.

On je najavio da će u narednih desetak dana biti otklonjene sve nedoumice oko projektne dokumentacije za unutrašnje uređenje ovog objekta, posle čega će Mađarski nacionalni savet raspisati javnu nabavku za izvođenje ovih radova koje će preko ovog saveta finansirati Vlada Mađarske.

Maglai je dodao da se uskoro očekuje raspisivanje javne nabavke za rekonstrukciju severne fasade sinagoge, a izbor izvođača radova u narednih mesec – mesec i po dana, dok bi radovi trebalo da počnu do kraja maja.

Predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Jene Hajnal ocenio je da će sinagoga kao “živi spomenik kulture” dobiti svoju funkciju i biti od koristi nacionalnim zajednicama koje žive u Subotici, kulturnim i sakralnim događajima, kao i u funkciji turizma.

"Vlada Mađarske je Nacionalnom savetu kao donaciju ustupila za ovu revitalizaciju 500 miliona forinti, to je otprilike 200 miliona dinara ili oko milion i 600.000 evra",rekao je Hajnal.

Predsednik Jevrejske opštine Robert Sabadoš očekuje da će donacija Vlade Mađarske biti dovoljna za okončanje rekonstrukcije sinagoge u celosti. Nakon toga, kako je rekao, jevrejska opština će je koristiti za verske potrebe, dok će za ostale potrebe sinagogom, preko pomenute fondacije, zajednički upravljati sa Mađarskim nacionalnim savetom i lokalnom samoupravom.

"Mi se nadamo da će što skorije da se završi uređenje unutrašnjeg dela sinagoge", rekao je Sabadoš.

Zgradu sinagoge u Subotici stručna komisija UNESCO-a 1989. godine predložila je da pripadne svetskoj kulturnoj baštini, a odlukom Skupštine Republike Srbije utvrđena kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Panevropska nevladina organizacija "Europa nostra" uvrstila je sinagogu u sedam najugroženijih jevrejskih sakralnih objekata na svetu. Subotička Sinagoga, zaštićeni spomenik kulture, predstavlja i uspomenu na one subotičke Jevreje koji su svoje živote izgubili u logorima u Drugom svetskom ratu.

Po arhitektonskom rešenju spada u najlepše građevine secesije ovog podneblja, a sagrađena je 1902. godine u stilu mađarske secesije, po projektu budimpeštanskih arhitekata Dežea Jakaba i Marcela Komora, koji su ostali upečatljiv trag na arhitekturi Subotice na prelazu iz 19. u 20. vek.