Majkа dve devojčice zbog kancera već u 41. godini morala u invalidsku penziju - i posle svega poručuje "Život je lep!"

Promenu na dojci je uočila 2010. godine. Nije ni pomislila da bi moglo biti nešto opasno. “Mlada sam, imam malu decu – nije sada vreme da budem bolesna” priseća se Zdenka. Otišla je kod hirurga, pa na ultrazvuk i mamografiju. Kad je dr pregledala snimke, rekla je da je u pitanu dobroćudan tumor koji, ako se ne izvadi - prelazi u zloćudni. Predložila je biopsiju. “Te reči nikada neću zaboraviti.”

Čekala je rezultat biopsije duže nego što bi trebalo. Hirurg je šalje direktno do patologa da vidi gde je nalaz. Patolog kaže: "To ste vi? Tako ste mladi. Ja ne znam da vam kažem šta je, da li je zloćudni ili nije” Zbunjena sam, ne znam šta se dešava, kažem: vi ste doktor, kako ne znate, šta dalje?”

Objašnjava joj da postoje dve opcije, da se uzorci pošalju u Kamenicu ili u Mađarsku. Odlučila se, uz njegovu preporuci, za Mađarsku. Nalaz je potvrdio da je u pitanju kancer dojke.

Šta sad? Kome se obratiti? Šta će biti? Zbunjena je i zabrinuta. “Srećom, dolazim tada kod moje najbolje doktorice, dr Štrbac Dragice. Kreće borba... “ - priča Zdenka Vujković.

U Kamenici joj je urađena totalna mastektomija dojke. Žlezde u pazuhu nisu zahvaćene. Dobija terapiju: 6 crvenih AC hemioterapija, 3 godine Zoladex injekcije i lek Nolvadex. “Svaku hemio terapiju sam teško podnela, povraćala, nisam imala apetit, ležala sam u krevetu bez snage, plakala, pitala se: ZAŠTO BAŠ JA?”

Počinje strah da se javlja, pitanja…

- Ne dam se, ali svaki dan se pitam šta će biti sa mojim ćerkama? Pomisao da se mlađa ćerka neće sećati svoje mame je bila najbolnija. Pomisao da će ih podizati babe ili neka druga žena me je takođe razdirala. Borila sam se, zbog njih dve najviše, a naravno i zbog supruga i mojih roditelja – priseća se Zdenka.

Posle svih terapija, Zdenka se vraća normalnom životu, počinje da radi. Prolaze godina, ide redovno na sve kontrole, zdrava je žena sve do 8. marta 2019... Za Dan žena , ide, kao i svake godine, u Kamenicu na mamografiju.

- Uglavnom idem sama, a na tu kontrolu je došla sa mnom drugarica. Sećam se - čekamo u čekaonici, proziva me sestrica I kaže da dr hoće da uradi I ultrazvuk. Znala sam da su nešto našli. Morala sam hitno na biopsiju - dodaje naša sugrađanka.

Vraća se u čekaonicu, sa osmehom na licu, ali sa bolom u duši, u srcu, u celom telu. Drži se, jaka je, ne želi da plaće, ali ne uspeva, “Plačem ja, plače drugarica.” Dok čeka rezultate biopsije, po drugi put, razmišlja da li će ovog puta umreti, vrte joj se slike iz prošlosti, sve se raspada..

Hirurg potvrđuje sumnje, opet kancer.

- Dobro, idem u borbu, sve znam šta me čeka, ali ne znam šta će biti kraj. Samo da ne bude crvena, to mi je stalno bilo u glavi. Brzo se oporavljam nakon operacije, samo su čvor izvadili. Ovog puta sam dobila 12 Taxola, 18 Herceptina, 3 godine Zoladex injekcije i lek Arimidex - kaže Zdenka

Za razliku od crvene AC hemioterapije, Taxol je podnela dobro, nije bilo težih nuspojava, nije se osećala sjajno, ali – hrabro kaže - sve je prošlo…

Sada ne radi, u invalidskoj penziji je, u svojoj 41. godini.

- Možda zvuči čudno, ali ta penzija me je više pogodila nego bolest! Planirala sam da se vratim na posao i budem ona stara, zdrava, ali ... U junu sam dobila rešenje da sam trajno nesposobna za rad. A ja bi još da radim, da podržim supruga I porodicu. Svesna sam da nisam sposobna za rad 8h, jer su sve te terapije i menopauza kad joj vreme nije ostavile posledice. Ipak, mislim da bi nešto lagano, od par sati mogla raditi I tako doprineti porodici – rezignirano kaže Zdenka, ali zaključuje - Život je lep i kad god mi je teško, toga se uvek setim!