"Mala, ali zdrava farma" - na imanju porodice Nađ sve je podređeno prirodi i porodici
U prigradskom naselju skućili su se ovi domaćini pre tri godine kada su dvosoban stan u srcu grada zamenili kućom sa velikim dvorištem. Umesto na gradskom asfaltu na korak od svih dešavanja, Andrea i Sebastian sanjali su o tome da njihova deca odrastaju daleko od gradske buke, okruženi prirodom i životinjama.
- Da sam se samo ja pitao otišli bismo još dalje, u neko selo - kroz smeh će Sebastian - Iako nisam dete sa sela, na selu kod bake sam odrastao okružen životinjama. Golubovi, prepelice, kokoške su bili moja svakodnevica tokom svakog raspusta. Supruga i ja smo to želeli da priuštimo i našoj deci. Život na selu ili na periferiji grada, uz životinje i domaću hranu, doživljavamo kao privilegiju u kojoj sve manje ljudi ima priliku da uživa.
Veliko, ali prazno dvorište ubrzo su naselili kućni ljubimci, dva psa i mačka, a potom su na imanje Sebastiana i Andree stigle kokoške i japanske prepelice, potom i guske, a odnedavno na "Maloj, ali zdravoj farmi", kako su je domaćini nazvali, borave i koze.
- Ko zna šta će sve od životinja tu u budućnosti biti. Počeli smo sa nekoliko koka i prepelica za naše potrebe, a sada ih ima mnogo više. Obožavam da radim oko životinja, jednostavno kada dođem sa posla ne mogu sebe da zamislim pred televizorom ili računarom. Ovo je moja relaksacija. Dnevno mi ode i po osam sati na brigu o životinjama, ali u tome zaista uživam. Ovaj hobi mi pruža mogućnost i da kvalitetno provodim vreme sa decom, da ih naučim nečem korisnom i dobrom. Na primer, moj dvogodišnji sin ulazi sa mnom i kod kokošaka i kod koza, mazi ih, kupi jaja i zaista uživa u tome. Zahvaljući poslu na farmi, cela porodica je u slobodno vreme na okupu i to je pravo bogatstvo. Kontakt sa prirodom i životinjama je iskonska ljudska potreba - dalje će domaćin.
Višak prepeličjih i kokošijih jaja domaćini su odlučili da ponude na društvenim mrežama, a odnedavno su svoju "Malu, ali zdravu farmu" registrovali i na to su veoma ponosni.
- Ljudi veoma cene domaće proizvode, tako da smo ubrzo stekli poverenje i sada imamo stalne mušterije. Želja nam je da proširimo našu farmu, evo nedavno sam uzeo nekoliko jarića i sada sam u fazi učenja, a kada savladam sve u vezi sa ovim životinjama, najverovatnije ću dokupiti još. Za početak će biti kozjeg mleka za naše potrebe, a nadam se da ćemo moći u budućnosti da ga ponudimo i kupcima - veli Sebastian - Voleo bih da proširim farmu, da ovde bude mnogo više životinja i da jednoga dana preraste u primaran posao. Sada smo na početku.
Iako je svaki početak težak, naš sagovornik tvrdi da je okružen dobrim ljudima koji mu nude besplatno znanje i na taj način mu svesrdno pomažu na putu ka širenju farme. Zbog toga, kako veli, oseća potrebu da i on pomogne drugima, pa na svojoj fejsbuk stranici neretko reklamira vredne domaćice koje pripremaju domaću testeninu, kolače i druge specijalitete.
- Niko ne može da opstane sam. Ja oko sebe imam divne ljude, mentore koji mi bez ikakve naknade nude svoje znanje i iskustvo u odgajivanju prepelica i koza. Čvrsto verujem u to da se dobro dobrim vraća, pa tako i ja imam obavezu da pomognem drugima baš onako kako dobri ljudi pomažu meni - završava vredni domaćin kog ostavljamo da uživa u svom domu okruženog porodicom, prirodom i životinjama.
