Mališani PU "Naše nade" pripredili priredbu i darivali paketiće deci sa invaliditetom

Deca koja pohađaju Predškolsku ustanovu "Naše nade" i ove godine su zajedno sa roditeljima vredno pripremala rukotvorine, razne ukrase za jelku i igračke, koje su prodavali na novogodišnjem vašaru kako bi sakupili novac i tako obezbedili praznične paketiće za mališane koji su štićenici Mreže. Prema rečima Franje Ivkovića, menadžera PU "Naše nade", na ovaj način želeli su da pokažu da su sva deca jednako vredna, da ona čine sastavni deo našeg društva i da s jednakom radošću iščekuju praznike, poklone i Deda Mraza.

- Voleli bismo kada bi ove naše aktivnosti prerasle u tradiciju, da pokažemo da svet nije toliko veliki, da deca ne poznaju granice i da mogu da se druže. To nam je želja i nadam se da smo ovim lepim nastupom, predstavom Deda Mraza i podelom paketića to i postigli - rekao je Ivković.

Mirjana Evetović, majka devojčice koja ima usporen psiho-motorni razvoj, istakla je da ovakve pripredbe i pažnja mnogo znače deci, ali da su ona na mnogim područjima još uvek nevidljiva.

- Naša deca su još uvek u magli i nisu prihvaćena od strane sistema. Sve ovo što se dešava organizuju roditelji koji imaju slične probleme, te je ovo jedan lep gest i jedan od načina na koji pokušavamo da pošaljemo poruku zajednici, sistemu i svetu - istakla je Evetović.

Mreža organizacija za pružanje pomoći osobama sa invaliditetom u Subotici, koja okuplja čak 11 organizacija, osnovana je prošle godine s ciljem da zajedničkim snagama deluju i pomognu roditeljima ove dece u rešavanju problema s kojima se svakodnevno susreću. Kako je objasnila Suzana Skenderović, inicijatorka Mreže i predsednica Udruženja Autizam Subotica, dobro je što naš grad, za razliku od drugih, pruža uslugu ličnog pratioca, kojeg finansira lokalna samouprava s 10.000 dinara mesečno. Međutim, servis usluga socijalne zaštite još uvek nije na odgovarajućem nivou.

- Roditelji brinu o svojoj deci 24 časa dnevno, a bez servisa usluga verujte da su u veoma teškoj psihičkoj, socijalnoj i finansijskoj situaciji. Imamo roditelje koji razmišljaju da decu stave u institucije ili hraniteljske porodice, jer ne mogu da rade. Imamo jako veliki problem sa poslodavcima, zato što roditelji moraju da rade puno radno vreme, nisu oslobođeni četiri sata, a uz to nemaju servis usluga koji bi im omogućio brigu o deci dok su na poslu. Problem postoji i sa rešenjima za tuđu negu i pomoć, neka deca su odbijena zato što je dijagnoza šifra, a ta šifra ne obezbeđuje tuđu negu i pomoć, pa roditelji ostaju bez primanja, koja su možda i jedini izvor finansiranja deteta i porodice - objasnila je Skenderović, dodajući da o problemima osoba sa invaliditetom treba pričati svaki dan, a ne samo jedan dan u godini.