Manjak prvaka ne ukida odeljenje

Upis đaka u prvi razred osnovne škole je počeo 1. aprila i trajaće do juna, ali prema rečima Etele Jerinkić, članice Gradskog veća zadužene za obrazovanje, đaci će moći da se upišu i tokom septembra, kada se obično javljaju deca iz socijalno osetljivih grupa.

- Prema podacima Predškolske ustanove „Naša radost”, 1.243 učenika pohađa pripremni predškolski program i to je broj đaka koji će se upisati u prve razrede osnovnih škola. Dakle, predviđa se da ćemo imati 26 prvaka manje u odnosu na prethodnu godinu, ali to ne bih povezala sa negativnim prognozama da će biti automatski jedno odeljenje manje, kako se u nekim proračunima spominje. Do septembra će se primati deca iz porodica koja su promenila mesto prabivališta, deca iz socijalno osetljivih grupa, kao i deca čiji roditelji su iz opravdanih razloga propustili navedene rokove upisa. Verujem da ćemo sa njima, kao i prethodne godine, imati više đaka u odnosu na sadašnja predviđanja. Čak i ako se ostvare prognoze da ćemo imati 26 prvačića manje, to ne vodi gašenju jednog odeljenja, već eventualno manjem broju učenika u postojećim odeljenjima — ističe Jerinkićeva.

Lokalna ministarka obrazovanja podvalači da, ukoliko do septembra bude usvojen nacrt Zakona o osnovnoj školi, za upis prvaka u narednoj školskoj godini primeniće se odredba prema kojoj bi svako odeljenje trebalo da ima 25 učenika.

Novi obrazovni profili

Od nove školske godine u Medicinskoj i Ekonomskoj školi u planu je više mesta za upis, kako bi se smanjio pritisak na odeljenja navedenih škola i obezbedila jednaka dostupnost obrazovnih profila. Da li će se to i ostvariti, ipak zavisi od odluke komisije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja je zasedala u četvrtak.

Etela Jerinkić ocenjuje da verovatno neće doći do sužavanja palete obrazovnih profila, ali ističe i da ukoliko ne bude dovoljan broj prijavljenih učenika za neke od obrazovnih profila, oni neće biti otvarani u novoj školskoj godini, već će učenici biti raspoređeni na neki drugi smer. O broju mesta za upis odlučuje komisija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, o čemu će se precizniji podaci znati u ponedeljak.

- Prema planu za upis u srednje škole, koji smo napravili u dogovoru sa direktorima srednjih škola, predstavnicima Nacionalne službe za zapošljavanje i Saveta nacionalnih manjina, nastojeći da izađemo u susret interesovanjima učenika, odlučili smo da damo saglasnost za otvaranje novih obrazovnih profila za koje je planirano po 30 upisnih mesta. U Hemijsko-tehnološkoj srednjoj školi bi trebalo da bude verifikovan novi obrazovni profil, dizajner odeće, koji sada postoji kao ogledno odeljenje. U Politehničkoj školi novi obrazovni profil je likovni tehničar, a u Medicinskoj školi medicinska sestra ginekološko-akušerskog smera. U Ekonomskoj školi smo tražili još jedno odeljenje na smeru ekonomski tehničar — kaže Etela Jerinkić.

Iako je prethodnih godina bilo manje interesovanja za trogodišnja zanimanja, ona su predviđena i za narednu školsku godinu. Jerinkićeva smatra da se neće lako i brzo prekinuti konstatovana tendencija pojačanog interesovanja za Ekonomsku i Medicinsku školu, a nada se da će biti više zainteresovanih i za ostale obrazovne profile.

„Patuljasta” odeljenja

S obzirom da je Subotica pogranično mesto, sa više nacionalnih manjina, i da u skladu sa tim ima više odeljenja sa manjim brojem đaka, predstavnici Ministarstva prosvete i načelnik Školske uprave smatraju da prosečan broj učenika od 18,75 đaka po odeljenju zadovoljava kriterijume brojnosti učenika.

- Broj „patuljastih” odeljenja se menja iz godine u godinu i ona zavise od broja zainteresovanih učenika, od odluke Školske uprave, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji odlučuju da li će dozvoliti otvaranje novog odeljenja ili pripajanje postojećim odeljenjima druge škole. Najčešće se navedena situacija rešava organizacijom prevoza učenika u druge škole, u kojima postoje takva odeljenja. Obezbeđujemo prevoz za učenike i prevozimo ih na nastavu, a pomoć pružaju i pojedini Nacionalni saveti nacionalnih manjina koji takođe oraganizuju školski prevoz, a sve to da bi se izbegao veliki broj odeljenja sa malim brojem učenika — objašnjava Jerinkićeva.

Novi oblici bilingvalne nastave

- Osim postojećih oblika bilingvalne nastave, odnosno nastave na srpskom i engleskom, srpskom i nemačkom, i mađarskom i nemačkom jeziku, uprave pojedinih škola razmišljaju da omoguće i uvođenje bilingvalne nastave na srpskom i mađarskom jeziku. Bilo je razgovora o tome, ali vreme će pokazati da li će to zaživeti. Iskustva sa bilingvalnom nastavom iz škola kao što su „10. oktobar”, „Ivan Goran Kovačić” i „Matko Vuković” su pozitivna, a nadam se da će i narednih godina biti interesovanja za te oblike nastave — rekla je Jerinkićeva.