Manje šećera?

Ove godine je za trećinu manje posejano i šećerne repe, zbog čega će i proizvodnja šećera biti umanjena. Seljaci ovoga puta nisu bili stimulisani ugovorima koje su imali sa šećeranama, zbog čega se veliki broj njih odlučio za unosnije kulture poput kukuruza, soje i suncokreta. Tako je ove godine umesto 80.000, šećernom repom posejano 50.000 hektara sejnih površina. To, međutim, ne znači da nećemo imati šećera, naprotiv - šećera će biti dovoljno, kao, uostalom, i ulja. Kukuruzom su zasejane rekordne površine od 1,35 miliona hektara, što je za 150.000 hektara više nego lani. Ako sve bude u redu, prinos najrasprostranjenije domaće žitarice ove godine trebao bi da bude oko sedam miliona tona. Poskupljenja su neminovna, ali je nezahvalno prognozirati kolika će biti s obzirom na to da cene energenata na globalnom nivou stalno skaču, ali i na to da moramo sačekati žetvu. Potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je sve bliža EU, zbog čega treba ozbiljno planirati buduće korake razvoja poljoprivrede i da na najbolji način iskoriste fondovi za subvenciju agrarne politike koje je odobrila EU.