Manjine nezadovoljne Nacrtom izmene Zakona o nacionalnim savetima

Ono u čemu su saglasni gotovo svi predstavnici manjina je da nacrt zakona unazađuje postojeća manjinska prava, a najveće kritike odnosile su se na upotrebu srpskog jezika u aktima nacionalnih saveta, depolitizaciju njihovih članova, smanjenje nadležnosti nad obrazovnim i kulturnim ustanovama, kao i to da ubuduće neće moći da daju predloge već samo mišljenje o pojedinim odlukama.

Predstavnici Mađara nezadovoljni su najviše zbog toga što je predloženo da se zapisnici sa sednica i drugi materijal, pored njihovog moraju voditi i na srpskom jeziku.

- Ako Ustav kaže da svaki narod može da priča na svom maternjem jeziku, onda se to kosi sa predlogom da se sve dostavlja na srpskom jeziku – smatra Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara. - Mi smatramo da su ponuđena rešenja u ovom prednacrtu, odnosno radnoj verziji zapravo korak u nazad zato što se ona kulturalna autonomija i njen izlog ovim pregledom zapravo urušila.

Ipak, da još uvek ima vremena da se nacrt zakona popravi smatra Mihalj Njilaš, predstavnik SVM i Pokrajinski sekretar za obrazovanje i nacionalne manjine.

- Pre svega treba jasno definisati status nacionalnih saveta, i statu članova da se tačno kaže kojim pravima raspolažu, da se jasno definišu prava u smislu određivanja ustanova od značaja za nacionalnu manjinu, po kojim kriterijumima se opredeljuju i  na koji način nacionalni saveti učestvuju u upravljanju ustanova. Tu ima nedorečenosti i u skladu sa odlukom U stavnog suda i Ustavom – dodaje Njilaš. - Ovaj tekst ima  dosta manjkavosti i treba jasno izneti koji su nedostajući elementi. Kao pripadnik SVM i političar i zastupnik mađarske nacionalne manjine, želim da popravimo i aktivno ćemo učestvovati u izmenama. Ima suviše kaznenih odredaba koje su po meni neporebne, nedorečenosti oko slanja zapisnika i ostalih obaveza, odnosa države i nacionalnog saveta, finansiranja...

Predloženim nacrtom nisu zadovoljni ni Hrvati, naročito zbog toga što manjine nisu bile dovoljno uključenje u njegovo stvaranje.

- Ceo proces nije bio dovoljno inkluzivan i nije bilo partnerskog dijaloga između onih koji su sastavljali zakon i nacionalnih manjina. Nacrt se svodi na usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda i preciziranje pravnih praznina i umanjenje stečenih manjinskih prava – ističe Martin Bačić, predsednik Hrvatskog nacionalog vijeća. - Nacionalni saveti su do sada davali predloge, a sada će samo mišljenje o raspodeli sredstava po konkursu za informisanje. To je predviđeno Zakonom o javnim medijima i umesto da se on prilagodi Zakonu o nacionalnim savetima, imamo obrnutu situaciju. Kada su u pitanju ustanove kulture od posebnog značaja za manjine, ranije je bilo da svaki nacionalni savet predlaže svog člana u UO, sada svi predlažu jednog zajedničkog. Poseban apsurd je da se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona tiču samo nacionalnih saveta, ali ne i države.

Savez bačkih Bunjevaca smatra da prostora za razgovor na ovu temu ima, ali ne na način kako je predviđeno u radnom tekstu Nacrta Zakona. Posebna zamerka odnosi se  na odredbu po kojoj članovi rukovodstva političkih stranaka nacionalnih manjina ne mogu biti članovi nacionalnih saveta.

- Političke stranke nacionalnih manjina su Zakonom uređene. One postoje u skladu sa Zakonom i ukoliko su registrovane i postoje u skladu sa Zakonom, naravno da imaju pravo da učestvuju na izborima Nacionalnih saveta - objašnjava Mirko Bajić, predsednik SBB.

Prema rečima državnog sekretara Ivana Bošnjaka, pri izradi nacrta izmene zakona vodilo se računa o odlukama Ustavnog suda, koji je još 2014. osporio pojedine odredbe zakone koje se tiču upravljanja u školama i ustanovama kulture.

- Nacionalni saveti su dobili konačnu svoju definiciju, odnosno punu pravnu formulaciju, a kao takvi entiteti u našem sistemu imaju mogućnost da predlažu ali nemaju mogućnost da odlučuju u drugim merama osim da sprovode sopstvena ovlašćenja koja su vezana za pojedine delove sistema - objasnio je Ivan Bošnjak. - Ono što smo uzeli u obzir vezano je za racionalne i bolje upravljanje finansijama što na je sugerisano i dalju depolitizaciju.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina trebalo bi da se nađe u Skupštini Srbije u prvom kvartalu naredne godine. Pored ovog Zakona biće izmenjeni i Zakoni o službenoj upotrebi jezika i pisma i Zakon o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina i nakon toga, očekuje se da ovaj paket od tri Zakona bude usvojen.