Marinko i Ruža ponovo najbolji risarski par

Takmičenje risara neguje tradiciju ručnog kosa, poslednjeg u nizu teških poljskih radova da bi se stiglo do dragocenog zrna žita.

Na njivi kraj crkve Josipa Radnika, tik po izlasku sunca, okupila su se 22 risarska para iz Srbije, Hrvatske i Mađarske i nadmetala u ručnom košenju žita. Domaćin je očekao vredne risare i druge goste u samu zoru. Odmah su se uhvatili posla, pleli užad i proveravali kose a onda posedali na bale slame na čuveni „risarski ručak“ – belu slaninu, „kiselnu“ i luk.

Nemareći na upeklu zvezdu, obučeni u nošnje kraja iz kog potiču, risari su nizali otkose koje su skupljale okretne risaruše. Po pravilu, snopovi su stavljani na krstine, a njive su morale da budu pedantno poravnate.

- Pogledajte, posle ovakvog posla može odmah da se seje, nisu trebale druge radnje. Iako je teško, mnogo se više uživalo u risu nego što je danas. Sada jeste lakše, mašine pomognu, ali smo opterećeni drugim stvarima, kao što su prinos i cena, pa je malo radosti - ističe pobednik Marinko Kujundžić, podsećajući se prvih risarskih koraka napravljenih uz oca Stipana.

Kujundžiće, i starijeg i mlađeg, više od tri decenije prati risaruša Ruža Juhas. Iako prešla 77 leta, na okretnosti joj mogu pozavideti i tridesetogodišnjakinje.

- Još kao dete sam išla na ris i radila. Ovaj posao nije lak i mora se voleti. Bez ljubavi prema poslu nema dobrog posla - poručuje Ruža.

Početak risa zvonom je najavio Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika.

- Ris je nekada bio jedan od najvažnijih poslova ljudi vezanih za ravnicu. Uspešan ris nagoveštavao bi bezbrižniju zimu i hranu za ukućane - podsetio je Samardžić. - Takmičenje risara je, kao što znate, protkano etnografskim sadržajem i vraća nas u prošlost i vreme kada se rad od risa do vršidbe obavljao na tradicionalan način. Ris – ručno košenje žita je težak i naporan posao koji su vredni ljudi sa ovih prostora čekali, za njega se dugo pripremali, a kada su ga uspešno obavili odahnuli su i ponosno to proslavili. Upravo iz te radosti i veselja koje se dešavalo u porodicama na salašima posle završetka risa, nastala je i ‘Dužijanca’, kao običaj kojim su izražavali posebnu zahvalnost Bogu na rodu pšenice kojom će obezbediti hleb da prehrane svoju porodicu.

Ris organizuje Udruženje bunjevačkih Hrvata "Dužijanca", koje obeležava deceniju rada.

- Na manifestaciji „Takmičenje risara“ prikazuje se kako se nekada, na severu Bačke, kosilo žito, ali se i edukuju mladi da bi znali kako se taj važan posao svojevremeno obavljao - dodaje u ime organizatora Marinko Piuković.

Predsednica Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog veća, Karolina Bašić naglasila je da su „Takmičenje risara“ i „Dužijanca“ postali svojevrstan brend bunjevačkih Hrvata na ovim prostorima.

- Na ovu manifestaciju, koja je poznata i van granica naše zemlje, ne dolaze samo pripadnici naše zajednice, već i drugih zajednica. I upravo to zajedništo jedna je od posebnosti ove manifestacije - istakla je Karolina Bašić.