Maša i Medved u hotelu Galleria

Uz bezbrojne nasilne i okrutne crtane filmove kojima su naša deca danas potencijalno izložena možemo li uopšte reći da bi crtaći trebali biti edukativni i vaspitno korisni? Nekako je uobičajeno da bi crtaći trebali biti dobri za decu, da bi iz njih oni zaista mogli ponešto naučiti. I ne samo oni, i mi bi možda mogli posuditi koju vaspitnu metodu iz crtanih filmova, ali pitanje je iz kog crtanog filma? Od mačke i miša koji se jure po čitave dane? Od američkih noviteta gde su normalne društvene norme igrice, prđenje i izrugivanje svemu normalnom? Iz bajki o princu na belom konju i princezama koje žude samo za dobrim, bogatim mužem i to nudimo devojčicama od tri godine? Ko je tu lud, i postoji li danas uopšte crtani film koji bi zaista mogao biti primeren ne samo dečjoj dobi već i roditeljima koji će se, zajedno sa svojim detetom zabuljiti u crtane scene i shvatiti ponešto dobro iz svake od njih?

Hvala Rusima i njhovom humoru, jer od kad je svet zaludila ta jedna jedina Maša - i deca i roditelji konačno su dobili mini legendu koja se s pravom može nazvati super dečijim idolom. Slaže se u tome I svaka majka čije su decu opčinili ovi magični junaci.

Jer ako je neko dovoljno moćan da opčini i mlade i stare, onda je to sigurno Maša!

“Moje dete je opsednuto Mašom i medom. Uopšte se ne šalim ni ne pokušavam biti simpatično sarkastična. Došlo je do toga da, kad se probudi, sedne na krevet i viče 'Mašaaaa!!!' Donedavno je vikala 'mama'. Šta ću s njom, očigledno je u toj razvojnoj fazi, tešim se. Ali ima i genetske predispozicije za takav razvoj događaja, priznajem dok se sećam svog blejanja u četiri ista crtaća. Stalno. Pa ispočetka. Pa opet. Dok mama ne poludi i izbaci me iz kuće. Kad sam bila veća, iskradala sam se iz kreveta ranom zorom da upalim crtaće na videu. Nije bilo pomoći. Moj brat je samo ponovio gradivo. Divna su nam deca, kažem vam.” - Kaže nam jedna mama.

Ali da se vratimo na Mašu. Svakoga je osvojila na prvu. Mnoga deca su jednako nestašna, glasna, svojeglava i naprasita, a tako neodoljiva. I lepo je što su baš takva, lepo je kad ne sede na istom mestu gde si ih ostavio pre pola sata, lepo je kad ta deca imaju stav i znaju šta im prija, a šta ne. A zna da želi Mašu. Većinu vremena. Nedavno je počela žustro komunicirati s nama, na nama nerazumljivom jeziku. Možda se samo još vežba. A možda priča ruski. Kao prava uzorna majka, otrčala sam na prvi kiosk i kupila sve dvd-ove koje sam mogla pronaći. Na srpskom, kad već svi pričamo srpski!

Šalu na stranu, nekoliko stvari je i mene naučila Maša. Jedna od njih je i pokušaj discipline. U jednoj od epizoda (mnoge mame će znati i kojoj tačno) Maša je napravila standardni nered, ali ovog puta je preterala i medo je povređen. Nakon objašnjavanja, izvinjenja i pravdanja, Maša ga tužno upita želi li kaiš. Medo se, naravno, zgražava, ali kako je ipak bila zločesta, mora biti kažnjena nekako. Poslao je u ćošak. I Maša rezignirano završava sa spoznajom da je zaslužila kaznu i ostaje mirno stajati u ćošku. Poučno, zar ne?

I to je taj stalni izvor komedije - roditelji i deca. Vaspitne mere i dečije profesionalno izbegavanje istih. Kao da odgajam malu nindžu! Ja krenem jedno, ona je već tri koraka ispred mene, ja se počnem ljutiti, ona se glupira smešnije nego ikada. Mislim da smo u više situacija mojsuprug i ja istrčavali napolje iz prostorije u nadi da se nećemo smejati pred detetom nego što smo joj uspeli ozbiljnim glasom objasniti šta ne sme i zašto. I to je vrlo zabavno. A ona to zna i koristi na sve načine. Nindža, kažem vam!

S nindžama se teško boriti, ali verovali ili ne, meni Maša u mnogome pomaže i olakšava tu borbu. Učim od nje svaki dan. Zbog toga treba provoditi što više vremena sa Mašom.

Povedite decu na pozorišne avanture Maše i Medveda 17. marta 2016. godine u hotelu Galleria. Karte se prodaje na recepciji hotela Galleria, po ceni od 1.000 dinara. Deca do 2 godine ako sede u krilu roditelja ne plaćaju ulaz.