Matija Korvin dobija spomenik u Subotici

Spomenik će biti podignut u ulici koja već nosi njegovo ime, a povod je 560 godina od krunisanja za ugarskog kralja.

ZAKAZANA VANREDNA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA - Zamenik predsednika Skupštine Subotice, Veljko Vojnić, zakazao je za petak Vanrednu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj će jedina tačka Dnevnog reda biti upravo potvrda ove Odluke koje je donelo Gradsko veće.

Kako se navodi u odluci, spomenik Matiji Korvinu postaviće se u vidu njegove prepoznatljive figure, na postamentu koji će se izraditi prema Idejnom projektu izrađenom od strane „SUPPORT“ doo Subotica i u skladu sa Rešenjem Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. Tekst spomen obeležja na postamentu glasiće „Matthias Rex (1458-1490)“, a na bočnoj strani postamenta montiraće se spomen ploča sa tekstom „Spomenik Matiji Korvinu je postavio 2018. godine Čakanj Lajoš uz saglasnost Grada Subotice“ ispisanim na srpskom jeziku ćiriličnim pismom, na mađarskom, na hrvatskom i na engleskom jeziku. Sredstva za izradu spomenika obezbediće podnosilac zahteva, Lajoš Čakanj.

- U zahtevu je navedeno da je Matija Korvin bio vlastelin ovog kraja, da je vladao od 1458. do 1490. godine i bio je poznat kao pravedan kralj prema svojim podanicima. Bio je sin beogradskog junaka Janka Sibinjanina (Hunjadi Janoša). Podnosilac je vođen idejom da se sećanjem na njega u Subotici u ulici koja nosi njegovo ime podigne spomenik povodom 560. godišnjice njegovog krunisanja – navodi se u obrazloženju Gradskog veća.

ONI (NI)SU ZASLUŽILI SVOJE ULICE I SPOMENIKE? - I pored toga što su svojim delima zadužili ne samo grad, nego i celu zemlju, spomenik u Subotici ni danas nemaju čuveni sportista Jovan Mikić Spartak, koji je svoj život dao za oslobođenje, lekar i kompozitor Jovan Paču (rodna kuća mu propada u Aleksandrovu), akademski slikar Aksentije Marodić, ugledna Bunjevka Mara Đorđević Malagurski, književnik i filozof Radomir Konstatinović... Ulicu u svom rodnom gradu ni danas nema Danilo Kiš.

Matija Korvin (1443-1490), rođen je kao Matija Hunjadi, bio je sin Janoša Hunjadija, koga je naša narodna epika opevala kao Sibinjanin Janka. Nadimak Korvin dobio je po predstavi gavrana u njegovom grbu. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Hasburgovaca a 1486. godine zauzeo je Beč. Posle pada Bosne oslobodio je Jajce i organizirao Jajačku i Srebreničku banovinu, otežavši time Turcima prodor u južnoslovenske zemlje. Reformisao je državu, a u Požunu osnovao je 1465. godine univerzitet i 1472. prvu štampariju.

U istoriji našeg grada stoji da je sredinom 15. veka, Subotica bila imanje porodice Hunjadi odnosno Korvin. Kralj Matija grad daruje svom rođaku, Janošu Pongracu Dengelegiju, vojvodi iz Transilvanije. On je bio taj, koji je imajući u vidu opasnost od Turaka, ojačao subotičko utvrđenje, koje se početkom XVI veka spominje kao "castellum".

Iako se u prošlosti Subotice ne spominje mnogo, Matija Korvin u ovom gradu ima jednu od najfrekfentnijih ulica u samom centru, a uskoro će dobiti i spomenik.