Medicinska sestra osuđena na 13 godina zatvora zbog ubistva muža cijanidom

Iako optužena od samog početka negira da je izvršila krivično delo i uporno tvrdi da nije ubila svog muža, Sudsko veće smatra da dokazni materijal potvrđuje navode optužnice da je Irena Šarkanj, u februaru prošle godine svom mužu u kanilu ubrizgala tečnost posle čega je on preminuo. Veštačenjem je utvrđeno da se u organizmu pokojnika nalazi cijanid, čak sedam puta veća doza od smrtonosne.

- Pojavila se nespecifična klinička slika, koja nije u skladu sa onom kojom je čovek primljen u bolnicu. Oštećenom je pozlilo u trenutku kada je trebao da bude otpušten u bolnicu a tada su sa njim bili njegova supruga, zet i doktorka koja je bila okrenuta leđima. Postupak nije dao odgovor na motiv izvršenja krivičnog dela, ali Sudsko veće smatra da idealizovana slika zajedničkog života supružnika nije bila baš takva. Mogućnost suicida se isključuje  – navodi se, između ostalog, u obrazloženju presude. – Sud je imao u vidu da nije bila kažnjavana, da je u trenutku dela bila smanjeno uračunljiva, kao i da je bila medicinski radnik i da je sve to učinila pred drugim medicinskim osobljem u ustanovi u kojoj radi.

Optužena Irena Šarkanj je i danas tvrdila da nije ubila svog supruga, sa kojim je godinama živela u skladnom braku u Horgošu.

- Nisam ga ubila, nikada to ne bih učinila. Radim 36 godina i nikada nisam uradila ništa protivzakonito – tvrdila je Irena. – Kanila u levoj ruci mu je bila začepljena i oštećena, ja sam mu ubrizgala samo akvu. Nisam kriva!

Odbrana optužene pokušala je da ospori dokaze i način na koji su oni uzeti, tvrdeći da nije urađen uviđaj i da su dva šprica, u kojima nije pronađen cijanid, na veštačenje doneta tri dana kasnije, a da se ne zna gde su uzeti, te da nije je urađena DNK analiza da se utvrdi ko ih je koristio. Takođe, na telu pokojnika, tačnije na venama, nema tragova trovanja cijanidom. Po rečima odbrane čoveku je bilo loše i prestao je da diše i pre nego što mu je Irena ubrizgala tečnost, u momentu kada je trebalo da se otpusti kući. Po njima je trebalo da se uradi detaljan izveštaj od uzimanja krvi pacijenta, koju nije uradio tehničar već njegov zet, do veštačenja infuzije koju je primio.

- Ne znamo čijom greškom je čovek preminuo i nijedna radnja nije potkrepljena činjeničnim dokazima – tvrdi advokat odbrane Biserka Krpić. – Sve radnje su diskutabilne, a da je venski dobio cijanid sve vene bi izgorele, bilo bi tragova na telu. Uostalom, mi ni ne znamo odakle je došao cijanid.

Sa druge strane Branislav Rankov, zamenik Višeg javnog tužioca, naglašava da su svi dokazi uzeti u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku a da tvrdnje odbrane dovode u sumnju rad svih organa koji su radili na predmetu.

- Svi svedoci su saglasni da je od momenta ubrizgavanja došlo do pada pritiska a sudski veštak je utvrdio da je smrt nasilna i da je nastupila usled trovanja cijanidom  - naglasio je Rankov. – Prilikom prijema u bolnicu oštećeni nije imao znakove koji bi upućivalii na trovanje cijanidom. U bolnicu je primljen u 16 časova i 22 minuta  potom su po nalogu dežurnog lekara vršene pretrage koje su navedene u medicinskoj dokumentaciji i koje nisu ukazivale na trovanje cijanidom. Posebno naglašavam odbranu optužene u policiji gde navodi da je u jednom momentu u sali za reanimaciju primetila ključeve koji su ispali njenom mužu, da ih je podigla i vratila u džep od jakne, te da je moguće da je došlo do zamene šprica koji je sadržao akvu sa špricem u kome su bili hemijski preparati za tretiranje povrtarskih kultura.  Tu odbranu smatramo nelogičnom i besmislenom jer ko bi tretirao povrće cijanidom a potom ga iznosio na prodaju. Lekari koji su bili u sali za reanimaciju tvrde da nije bilo potrebe za čišćenjem kanile upotrebom akve jer je bila stavljena infuzija i lekovi i neizvodljivo je bilo da dođe do zakrčenja sistema. Tako da je nelogično objašnjenje zašto je ubrizgala špric. Na osnovu činjenica utvrđena je hronološka i uzročno-posledična veza između radnje okrivljene i smrti