Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a

Prema procenama u našoj zemlji sa virusom humane imunodeficijencije živi preko 3 000 ljudi, a čak jedna trećina ne zna za svoj HIV status. Od početka epidemije, od 1985. godine u Severnobačkom okrugu registovana je 61 inficirana osoba, od kojih je 34 obolelo, a 12 umrlo.

- Samo u toku prošle godine registrovano je 7 novih slučajeva inficiranih HIV-om, od ukupno 165 testiranih. Kada pogledamo strukturu inficiranih, najveći broj čine osobe muškog pola, čak 87 odsto. Stvaran broj inficiranih osoba nije poznat zato što je i dalje veoma mali broj testiranih. Moram da napomenem da mi u Zavodu za javno zdravlje tokom cele godine radimo poverljivo savetovanje i testiranje, tako da bi svi koji su u riziku trebalo da provere svoj HIV-savetuje načelnica Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Zavodu za javno zdravlje, dr Dragica Kovačević Berić.

Iako  redovnim lečenjem i upotrebom savremene terapije HIV infekcija postaje hronično stanje sa kojim se kvalitetno i dugo može živeti, a time se i smanjuje  mogućnost za širenje virusa, inficirane osobe se suočavaju sa brojnim problemima poput nestašice testova potrebnih za redovno praćenje bolesti, dostupnih lekova na pozitivnoj listi, kao i stigme i diskriminacije.

- Iako su na pozitivnu listu prošle godine uvedena četiri nova leka moram da kažem da je terapija HIV-a u našoj zemlji zaostala.  Koriste se lekovi prve i druge generacije iz prošlog veka, dok se u zemljama u regionu već koriste savremeniji i manje toksični lekovi treće i četvrte generacije - kaže predsednik Udruženja „Stav+“, Boris Kovačić i dodaje - Najbolji primer koliko je diskriminacija izražena je to što sam ja kao predsednik udruženja u trećem mandatu, jer ne možemo da nađemo osobu koja bi me zamenila i javno iznela da je HIV pozitivna. Sve HIV pozitivne osobe se boje da bi im to priznanje ugrozilo mogućnost za školovanje i rad.

Boris Kovačić / Violeta Anđelković

Na osnovu podataka Monitoringa ljudskih prava osoba koje žive sa HIV-om ili sidom u Srbiji, najneprijatnija iskustva ove osobe doživljavaju u kontaktu sa zdravstvenim radnicima.

- Najveći broj negativnih iskustava odnosi se na princip nejednakosti i diskriminacije i nedostatak dostojanstva. Osobe sa kojima smo radili intervju su opisale brojna negativna iskustva unutar zdravstvenog sektora od otkrivanja HIV statusa pred drugim pacijentima ili prijateljima bez njihovog znanja do jasnog obeležavanja crvenim markerom HIV+ statusa na njihovim kartonima - kaže Violeta Anđelković iz Unije organizacija Srbije koji se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i sidom

Aktivnosti na prevenciji i smanjivanju stigme osoba sa HIV-om podržali su i Grad Subotica, Kancelarija za mlade i Crveni krst.